Kako sam hakovala život

Preko tri godine živim život kakav sam oduvek želela. Putujem tri meseca pa tri meseca radim. Smirena sam, osvešćena, nasmejana i srećna. Svi me pitaju kako sam došla do toga da ostvarim svoje snove. Odgovor je jednostavan: Zamislila sam želju. Eto ga i prvi hak:

1. Zamislila sam želju

Čovek koji nema cilj neće stići do uspeha čak i da mu je put čist jer ne zna gde ide. Čovek koji ima cilj i kome je put trnovit će doći do tog cilja jer zna gde se uputio. Kada sam bila u Urugvaju, pomislila sam kako bi bilo prelepo da upoznam Pepe Muhiku, bivšeg predsednika Urugvaja koji je živa legenda. Moja želja je toliko bila jaka da se ostvarila. (Ako niste, obavezno pročitajte kako je to bilo čarobno.). Dakle, zamislite želju i sve što radite treba da bude usmereno u ostvarenju te želje. 

2. Ne poredim se sa drugima

Kada sam bila mala i neosvešćena, poredila sam sebe sa drugim ljudima kako bih sebi dala nadu da imam vremena da uspem. “Eto ona je uspela u sa 29 godina, on sa 35… Imam ja još vremena”. Onda sam odrasla i shvatila da svako ima drugačiji životni put. Najveća greška koju možete da napravite jeste da se poredite sa drugim ljudima, ma koliko slični vama bili. Poklonite se tuđem uspehu, pomozite nekome da prebrodi neuspeh. To je sve. Ukoliko ste napredovali, samo nastavite. Ukoliko ste nazadovali, menjajte nešto. Toliko je jednostavno.

3. Zavolela sam svoju materiju, razvijala sam um

Delim pojavu čoveka na materiju/telo i um koje to telo nosi. Ove dve stvari čine jedinstvo koje je kompleksno i prelepo u svakom pogledu. Iz nekog razloga, društvo je postavilo drugačije kriterijume i mere vrednosi za to jedinstvo u zavisnosti od toga gde smo živeli. U Evropi je moderno biti mršav, dok se u Africi cene krupnije žene. Shvatite da je sve ok! Samo treba da kažete tome nečemu da je to sasvim ok, vi mu dajte vrednost. Prevaziđite svoje nedostatke fizički i radite na mentalnim prazninama. Znam da boli kada vidite koliko praznine ima u nama, ali samo tako možete popunjavati istu, tako što je osvestite. Razvijajte svoj um jer sigurno znamo da materiju nećete nositi sa sobom kada umrete, za um još nemamo dokaze.

Od Tatjane Vojtehovski na TEDxZemunu sam čula divnu stvar koja je ostala deo mene: Hajde da nazivamo stvari pravim imenima. Ovo mi je mnogo pomoglo kod upoznavanja sebe. Krenula sam da nazivam stvari pravim imenima, koliko god bolne bile. Kada se jave emocije ili misli koje nisu dobre,  kažem sebi: Osećaš i misliš loše. I tako krećem da osvešćujem deo po deo sebe do te mere da znam ko sam, bez guranja stvari pod tepih.

4. Probam nove stvari

Um se širi tako što mu dajete dodatni sadržaj, ne samo u informacijama već i u iskustvu. Terajte vaš mozak da se nalazi u situacijama u kojima se oseća nelagodno kako bi mogao da širi svoje polje delovanja. Kada se naviknete na konstantan unos novih iskustava, to će vam postati svakodnevnica. Naučila sam da vozim traktor u pirinčanim poljima na Tajlandu, pravila kuće od blata u Urugvaju, šila sebi odeću kod mame na šivaćoj mašini, kuvala jela iz celog sveta, pravila vebsajtove od nule… Sve te stvari, kada se stave u jednu osobu, čine da se ugao delovanja i načini razmišljanja u svakodnevnici proširi i oplemeni.

5. Mislim pozitivno

Ne, ovo nije izlizana fraza, ovo je istinita fraza. Toliko puta je pomenuta a tako malo puta upotrebljena da je počela da gubi na značaju. Naučite da mislite pozitivno i stvari će vam dolaziti same od sebe. Verujte, probala sam, radi. Ukoliko ste pozitivni, ljudi se lepe za vas, govore vam da zračite i da ne mogu da kažu šta je to što vas čini posebnim ali ima nešto. Da, to nešto je ta pozitivna energija koju šaljete u vaše okruženje. Svakodnevno srećem ljude koji su naučili ovaj hak i primenjuju ga. Ali takođe srećem ljude koji nisu spoznali čari pozitivnih misli i oni ne veruju da je ovo moguće. Na vama je da il ćete otvoriti vrata ovakvom pristupu životu. Moja prijateljica Mirjana Gomilanović mi je skoro rekla: Neki ljudi moraju da vide da bi verovali, ali suština je da verujete da biste videli. Probajte, bićete iznenađeni.

6. Pišem svoja pravila

Kako biste bili ok sa životom i samim sobom, morate napisati svoje sisteme vrednosti i pravila ponašanja u vašem životu. Nemojte se voditi pravilima sistema koje je društvo godinama pisalo i ukalupljivalo. Obrišite vrednosti društva i napravite svoje po kojima ćete živeti. Kada obrišete vrednosti koje je društvo nametnulo, prestaćete da tražite opravdanje društva za vaše akcije i život će vam postati mirniji. Vi najbolje znate šta vas čini srećnim, ne okruženje. Društvo će automatski reći: kola, stan, brak, deca, posao… Ali šta ako to nije slučaj? Kod mene nije. Morate živeti po svojim sistemima vrednosti. To je ključ potpune sreće.

Najbitniji sud koji je onaj koji imate o samom sebi. Ali nemojte se zavarati! Ne govorim o onom sudu koji dolazi iz čistog ega. Govorim o sudu koji dolazi iz iskrenosti prema samom sebi. Naučite da prepoznate koje stvari je potrebno menjati a koje karakteristike su vaša prednost. Kad to spoznate, ne treba da vas zanima šta drugi pričaju, da li vam govore da ste ludi što jurite svoje snove, da vam govore da ste ekscentrični ili bilo šta slično. O meni ljudi svaki dan govore razne stvari ali mene to ne dotiče. Iskreno me ne dotiče! Imam svoj put i cilj. Prihvatam inpute od okruženja i analiziram ih. Ukoliko vidim da je neko bio u pravu, poslušam. Ali me to ne dotiče na emotivnom nivou već samo na činjeničnom.

7. Živim za trenutak

Ovo sam ponovila ko zna koliko puta… Morate živeti sada! Prošlost nemate, budućnost ne znate da li ćete imati. A šta mi radimo? Ceo život provedemo pitajući se šta se desilo u prošlosti i kako to utiče na budućnost. U celoj toj drami, zaboravimo da živimo sada, da se osvrnemo na ljude oko sebe, na mirise, na boje, na prirodu, na emocije. Prođe nam život pred nosem.

8. Ne vezujem se, volim

Postoji razlika između vezivanja i ljubavi. Kada volite, to je zbog ljubavi, ne zbog sebične potrebe da imate nešto ili nekoga pored sebe. Ljubav treba da bude sama sebi cilj – ljubav zbog ljubavi, zarad te konekcije i uživanja u njoj. Kada sam to naučila, shvatila sam da mi ništa ne nedostaje. Sve mi je tu i uvek. Forme koje plasiraju defekti uma i tela su prolazne, a ta konekcija koja se ostvari u čistoj ljubavi ostaje i živi. Ovaj hak je jedan od ključnih jer je ljubav ta koja definiše sve odnose ovog sveta. Kada se vezujete, vi zavisite od te ljubavi a kada volite, vi ste slobodan čovek.

 

Zapamtite, vi definišete vaše stanje uma. Nemojte kriviti spoljne faktore ako niste srećni ili ostvareni. Porodica, deca, država, posao, nesrećno detinjstvo i ostale izgovore bacite niz reku i krenite da hakujete život. Radite na svom umu, osvestite ga, menjajte se. Garantujem da ćete bolje živeti. Proces dostizanja stanje svesti u kome sam sada je bio dug i mukotrpan i još uvek traje, ali se isplati. Srećna sam, što i vama želim.

[VIDEO] Rafting na Tari

Prošle nedelje sam bila na raftingu na Tari u Bosni. Već drugi put idem u isti kamp zato što sam stvarno prezadovoljna. U pitanju je Rafting centar Drina-Rara. Kamp se nalazi odmah pored reke, izlovoan u prirodi okruženoj šumama. Smeštaj je u bungalovima i kamp može da primi preko 200 ljudi.

Hrana u kampu je ista kao da je moja mama spremala, za svu pohvalu. Ukoliko želite odmor od urbanog života, ovo je pravo mesto za vas.

Cena je 60 EUR jedan dan i 80 EUR dva dana raftinga. Mislim da jednom godišnje može da se izdvoji ova suma jer stvarno vredi.

Napravila sam video kako bih vam dočarala atmosferu. Uživajte:

Poruka svim lažnim vernicima… I onima koji se tako osećaju

Zdravo Srbine i Srpkinjo, hrišćani moji. Želim da vas pitam nešto: Da ste se rodili u Turskoj, bili biste muslimani, to je jasno kao dan. A da li vam je jasno da smo nebitni u procesu izbora religije? Jeste? E pa super, ajde onda da vam osvestim još po koju stvar kad smo već tu.

Možete da me osuđujete zbog ovoga što ću napisati, ali isto to društvo će mrzeti nekoga samo zato što je druge religije, tako da me vaša osuda ne dotiče.

Poruka svim lažnim vernicima i onima koji se tako osećaju

Ikona na zidu, brojanica na ruci, krst oko vrata, sveća u crkvi – na to se svela religija kakvu danas znamo. Hajde se izmestite malo iz svega toga i zamislite se da li to ima smisla? Čemu sve te forme? Da li se bavite suštinom i konekcijom sa vašim Bogom ili se klanjate nekim običajima i navikama, praznim izvikanim formama?

Kod religija je zanimljivo to da skoro svi pričamo o istim stvarima na drugačiji način. Svi pričamo o jednom te istom Bogu, Izvoru sve energije koja nas pokreće. Problem dolazi onda kada se zakačimo za formu kroz koju je plasirana ta suština… I onda dolazi do rastavljanja. 

Pravi vernik je onaj koji se istinski konektuje sa izvorom sve energije na ovom svetu, za božanstvom, nazovite kako god želite: Alah, Bog, Šiva… Najčistije ljude, koji žive po pravilima religije, sam našla na mestima koji nemaju nikakvo crkveno obeležje, nemaju ikona niti bilo koje druge forme.

Crkva je ustanova koja treba da prenosi priču o suštini, ali smo mi vekovima uspeli da izobličimo i obrnemo stvari tako da je crkva postala suština.

Ovako razmišlja prosečan verinik kod nas:

Zdravo Bože,

  1. bio sam u crkvi jednom mesečno,
  2. zapalio sam sveću svaki put,
  3. slavim slavu,
  4. nosim brojanicu.

Vidimo se u Raju?

Ne ide to tako braćela. Da ti prevedem:

  1. Bio si u crkvi jednom mesečno – potrošio si 3 sata
  2. Zapalio si sveću – potrošio si 200 dinara
  3. Slaviš slavu – istrošio si se i zadužio da bi se prežderavao
  4. Nosiš brojanicu – da bi drugi videli da si pobožan ili još gore, da bi sebe ubedio

A? Šta kažete? Postili ste nedelju dana oko Božića, tu oko Uskrsa?
Jao izvin’ te molim vas, nisam vas prepoznala zato što ste čekali ponoć da se prežderete čokolade i svinjetine. Post je čišćenje duše i tela, to nije obaveza koju ispunjavate jer je neko tako rekao.

Iz crkve odeš, gosti sa slave odu kući, post prođe, brojanicu skineš i sveća izgori… Zapitajte se šta ostane kada se ogoli sve to? Nemojte se bojati da priznate sebi istinu čak i kada vas dočeka praznina. Dobro je suočiti se sa svojim prazninama jer tek onda ćete moći da ih punite.

Da li mislite da je Bog u fazonu: „Ne čujem šta mi pričaš iz svoje kuće, idi u crkvu da se bolje čujemo, tu je dobar signal“. Molitva je ništa drugo nego fokusirana misao. Pokušajte to da radite svaki dan, da verujete toliko čvrsto u svoje želje i da ne dozvolite da vas okruženje poljulja. Onda ćete se naći u stanju u kome se svakog trenutka molite za svoje želje i vizije. Zar to nije sjajno? Probajte, provereno radi.

Buda je živeo 500 godna pre nove ere, Isus pre 2000 godina, Muhamed pre 1300 godina. Verujem da su svi oni dolazili da propovedaju istu stvar ali mi smo tumačili kako smo mislili da treba. Najgore je to što smo napravili ILUZIJU RASTAVLJENOSTI i dozvolili smo da nas rastavljaju forme koje govore o jednoj suštini.

Hint: odgledajte film: The man from the Earth.

Ako postoji neki uzvišen oblik, nemojte misliti da ga možete prevariti svojim formama i mazanjem očiju. To možete sebe lagati kako biste lakše živeli sa svojom prazninom. Zapitajte se malo da li vaš Bog, koji god on bio, od vas želi da nosite brojanicu ili da budete dobar čovek prema sebi i drugima (koje god oni religije bili)?

Urugvaj – skriveno blago latinske Amerike

Urugvaj je magična zemlja, zemlja sloboda. Ima 3 miliona stavnika od kojih su pola u Montevideu. Stegnuta zagrljajem Argentine i Brazila, svoj predah nalazi u izlazu na more.

Natalia, prijateljica koju sam prošle godine upoznala u Izraelu, je bivši profesor istorije i sadašnji socijalni radnik. Puno mi je pričala o životu u Urugvaju. Kaže da u poređenju sa ostalim državama, u Urugvaju nema puno korupcije, minimalna je. Njeno mišljenje je da se sada lepo živi u Urugvaju, da svako može naći posao posle fakulteta. Ono što je meni bilo osveženje jeste da čujem da je neko zadovoljan svojom državom. Iako nije sve sjajno, Natalija ne živi posh život, ona je srećna.

Natalia i ja u Montevideu

Bilo mi je otkriće to što svi znaju za Srbiju zbog Novaka Đokovića i zbog istorije koju imamo sa zemljama nesvrstanih u vreme Tita.

Ono što je apsolutni hit Urugvaja su njene slobode koje su došle sa predsednikom Muhikom. Muhikina priča je čudesna jer je on bio vizionar i revolucionar. Kažu da je bio značajan jer je ostavio bitnu poruku Urugvaju, iako ljudi koji su radili za njega nisu bili u skladu sa njegovim vrednostima. Za vreme Muhikinog mandata, legalizovan je abortus, marihuana, gej brakovi. Velika mi je čast što sam Muhiku upoznala  i o tome sam pisala na linku.

Pepe Muhika i ja u njegovom vinogradu

Slobode Urugvaja

Činjenica da je abortus legalizovan je ogromna jer 97% žena u Latinskoj i Centralnoj Americi žive u zemeljama gde je abortus zabranjen. Abortus se sada razmatra kao opcija u ovom delu sveta zbog pojave zika virusa, ali su još uvek daleko od legalizacije.

Gej brakovi su legalizovani tako da u Montevideu možete videti dosta gej parova koji su došli iz inostranstva kako bi živeli na miru. To je poprilično tužno, da ljudi moraju da beže u druge zemlje kako bi mogli da budu ono što jesu. Mada, ako morate da odete u Urugvaj da biste bili on ošto jeste, to i nije tako loša ponuda. 🙂

Hostel u Urugvaju – Cabo di Polognio

Legalizovana je marihuana što znači da na ulici svi mogu da puše istu kao cigarete. Samo ne možete u zatvorenoj prostoriji već morate da izađete ispred restorana. Toliko je zastupljena marihuana da svi po parkovima puše, hodaju ulicama, prolaze ispred policije sa đžointom u ruci. Fascinantno mi je kako se svi živimo na istoj planeti a imamo tako drugačija pravila življenja. U Urugvaju živiš sa marihuanom dok bi te u Srbiji uhapsili i zatvorili na minimum tri godine.

Jednom prilikom sam istu probala sa majkom i ćerkom koje su bile u restoranu na otvorenom. Naime, one gaje svoje biljke kod kuće. Zanimljivo je to da po većim gradovima možete videti i staro i mlado kako konzumira marihuanu. Postoje klubovi marihuane koji uzgajaju velike količine ove biljke mesečno. Plaća se mesečna članarina kako biste na kraju meseca dobili određenu količinu marihuane uzgajane na stručan način.

Uzgajanje marihuane u kućnim uslovima

Ono što je caka jeste da ne možete da kupite marihuanu u prodavnici, već morate da je uzgajate. Lokalni shopovi posvećeni marihuani će vam dati istu kao poklon ako kupite neki proizvod. To je siva zona. Ali kažu da će se uskoro i kupovina legalizovati. Mada, ako odete u park i zatražite od bilo koga, svi će vam dati istu ili besplatno ili za male pare jer je ima na pretek.

Marihuana shop u Montevideu

Postoji i muzej marihuane gde možete čuti nešto više o istoriji i upotrebi marihuane u razne svrhe. Bila sam u tom  muzeju u Montevideu i nije ništa posebno, više je senzacijska priča.

Žao mi je što nisam imala vremena da odem do hostela koji se zove THC u kojem se sve vrti oko marihuane, nedaleko od Montevidea. Moja drugarica je bila i kaže da je jedinstven osećaj kupati se u baznu pored kojeg raste marihuana.

Četiri stvari koje koje su zajedničke za zemlje u okruženju Urugvaja:

  1. Mate čaj – zamena je za kafu jer ima veliku dozu kofeina. Istorija ovog čaja datira još od domorodaca iz Brazila. Postoji više varijanti pripreme mate čaja – sa vrućom vodom, hladnom itd. Ono što je zanimljivo jeste način pripreme. Mešavina čajeva koji kreiraju mate se servira u specijalnoj čašici koja se pravi od ploda sa drveta CalabashTaj plod se oblikuje u čašice koje se dodatno ukrašavaju i izgledaju ovako:

Svaka druga osoba šeta ulicama u Urugvaju sa termosom vruće vode i čašicom punom mate čaja. I dalje mi nije jasno kako ih ne mrzi da tako šetaju ulicama sa nečim u ruci no stop. I to je masovno, svi to rade. Tako sam prepoznavala ljude iz Urugvaja koji suu Brazilu ili Argentini. 🙂

Slika uzeta sa linka

  1. Cipele sa velikom platformom – Iz nekog razloga, devojke u latinskoj Americi obožavaju cipele sa velikom platformom. I to ne govorimo o štiklama, retko koja nosi štikle, nego baš o enormno velikim platformama. Moguće da to dolazi od toga što su im devojke generalno niske. Ovo je baš izraženo u Urugvaju i Argentini.

Cipele sa platformom

  1. Kanta za smeće nije na podu – Bilo mi je jako zanimljivo da vidim kante za smeće u Brazilu, Urugvaju i Argentini koje im stoje ispred kapija a nisu na podu već su podignute metar ili dva od poda. Valjda je to da kučići ne bi raznoili smeće svuda.

  1. Dulce de leche – Kada sam prvi put probala dulce de leche, u prevodu slatko od mleka, pomislila sam da je to neki loš puter od kikirikija. Svaka kuća ima bar kilo dulce de leche i najčešće se koristi za doručak kao zamen za marmeladu. Sastoji se od običnog mleka, kondenzovanog mleka, vanile i šećera. Ima karamelast ukus.

Klima i turizam

U Urugvaju je vreme super od oktobra pa sve do maja. Prosek je malo iznad 20 stepeni i uopšte se ne oseća vlažnost vazduha kao što je slučaj u Aziji. Na ovoj slici možete videti prosečne najniže i najviše temperature u Urugvaju tokom godine:

Slika uzeta sa linka.

Iako sam ja bila u januaru, kada je jek sezone, u Montevideu nije bilo mnogo turista. Svi su izvan gradova, na moru. Iako je Montevideo presladak grad sa izlazom na more i lepo uređenim plažama, turizam nije razvijen.  Izlaz na more se uglavnom koristi za kreiranje stambenih zgrada koje gledaju na more. U tim delovima nećete naći prodavnice za turiste, već klasični stambeni deo.

Zgrade na obali Montevidea


Priobalje Montevidea

Tursiti su uglavnom koncentrisani oko četiri grada u odnosu na interesovanja. Colonia del Sacramento okuplja klasične turiste željne istorije, posh turizam je zastupljen u Punta Del Este gde su sva skupa letovališta, srednja klasa hipstera i hipika odlazi u Punta Del Diabolo koji je lociran na granici sa Brazilom dok hard core hipici odlaze u Cabo de Polonio.

Od svih tih mesta u Urugvaju, Cabo de Polonio je za mene pravo otkriće. Preporuku za ovo mesto sam dobila od dečka iz tattoo shopa koji me je tetovirao. Cabo de Polonio me je fasciniralo zbog nekoliko karakteristika. Nema puteva koji vode do njega i nalazi se na 10 km od glavnog puta. Možete doći do ovog gradića peške ili organizovanim kamionima. Na slici pogledajte divnu lokaciju Cabo de Polonio gradića – ušuškan lepotom zelenih dina koje ga čuvaju od užurbanog sveta sa jedne strane, dok ga sa druge strane krasi širina mora.

Kombi za transport od glavnog puta do Cabo de Polonio

Ovo mesto ima oko stotinak kuća koje nemaju ogradu već su sve na otvorenom, kao jedna velika komuna.

Kliknite na sliku kako biste je uvećali.

Specifično je to što Cabo de Polonio nema struju niti sisteme za vodu. Zanimljivo mi je to što tamo pretežno dolaze lokalni turisti iz Brazila i Urugvaja. Retko se nađe po koji zalutali putik kao ja. Atmosfera je čarobna, pogotovo u toku noći kada svaki kafić i resoran obasjavaju lokale svećama i vatrom koju zapale u sred bašta oko kojih sede raspevan i druželjubivi narod. Ovo mesto uliva dozu bezbednosti do te mere da sam se ja odvažila da spavam na travi u mojoj vreći za spavanje. Svi se ponašaju kao jedna velika porodica.  

Kliknite na sliku kako biste je uvećali.

Nedostatak Urugvaja je taj što imaju jednoličnu hranu. Ljubitelji mesa i roštilja će se lepo najesti, ali oni koji žele raznoliku hranu i povrće će sigurno ostati gladni. Pored mesa, služe i morske plodove ali to je uglavnom uvezeno iz Čilea. Takođe mi je smetalo to što je Urugvaj baš skup, hrana pogotovo.

Ovo je generalni utisak Urugvaja sa turističke strane gledišta. U narednom blog postu ću vam predstaviti stranu Urugvaju koju će retko koji turista imati prilike da vidi.

Da li ste nekada bili u vezi sami sa sobom?

Već duže vreme putujem sama. Ne zato što nemam sa kim, već zato što tako volim. Kopajući dublje po toj emociji, shvatila sam da sam ja u vezi sama sa sobom. Zvuči ludo, znam, ali dozvolite da objasnim.
O čemu se radi… Svi veruju da postoji ta neka osoba koja je vaša srodna duša, koja će upotpuniti vaše postojanje i vi ćete biti srećni do kraja života, cveće i proleće, bla bla. Barem tako želimo da mislimo i tako nam se servira. Pre svega mislim na one ljubavne filmove koji traju dva sata i objasne vam svu ljubav ovog sveta. Onda, kada krenete da živite život sa nekim, shvatite da ljubav nije film. Zaljubljenost prođe i ostanu dve osobe ogoljene jedna pred drugom. Onda to zajedništvo ili puca ili se pravi kompromis.

Verujem da postoji negde na ovom svetu neko ko je savršen samo za nas. Ali kada bismo verovali da će svako sresti tu neku osobu baš onda kada nam je vreme da stupimo u bračnu zajednicu (mislim po godinama), stvarno bismo bili naivni. I tako čekajući svoju srodnu dušu, mi se udamo i ženimo za onu osobu koja je bila kraj nas u trenutku kada je nama bilo vreme za brak. Svaka osoba u braku koje znam pričaa istu priču drugim jezikom – brak je kompromis, najvažnija je tolerancija.

A šta ako to tako ne mora da bude? Zamislite brak u kome ste oboje srećni većinu vremena. Ali postoji jedan uslov za to – da morate biti sami sa sobom u vezi pre nego što nastavite da budete u vezi sa drugim ljudima. Radi se o tome da većina nas ne poznaje sebe a očekuje da će uspeti da upozna druge ljude ili obrnuto, očekujemo da će drugi ljudi upoznati nas a mi ne znamo sebe.

Suština je da ne možemo očekivati da nas neko upotpuni. Moramo biti kompletni kako bismo uživali u onome što nam neko drugi daje. I to što dobijamo treba da bude samo plus, a ne nešto neophodno za vašu egzistenciju. Na taj način, nećete očekivati da vas neko usreći jer ćete već biti srećni. Očekivaćete da vam neko da ljubav i da vi uzvratite. Ljubav radi ljubavi, a ne ljubav radi popunjavanja praznina u nama. (u što sam ovo lepo rekla, samu sebe iznenadih, slobodno pročitajte opet boldovano)

Nemojte se truditi da se drugima svidite jer to ego traži od vas, da budete voljeni na što više strana. Krenite da razmišljate u pravcu: Da li se ova osoba meni sviđa i da li me čini da se osećam više srećno nego što jesam, da li me ova osoba čini boljim čovekom?

Znate šta je caka kod ove teorije… Kada jedom upoznate sebe i kada krenete da shvatate da vam nisu potrebni momci ili devojke da vas naprave celom osobom, onda možete biti bilo sa kim. Tako je, prva osoba koja zadovoljava vaše kriterijume po pitanju stila života i neke početničke hemije, to je to. Hemija će proći a ti i ta osoba ćete ostati. Ogoljeni jedni pred drugim ali srećni, ne očekivajući ništa sem čiste ljubavi koja treba da bude cilj za sebe.

Putujem sama, srećna sam. Ne tražim veliku ljubav u životu, živim život punim plućima i spremna sam za ljubav ako dođe. Otvorena za istu, izlečena od rana iz prošlosti, ne bojim se da volim i budem povređena jer sve je to sastavni deo ljubavi. Ljubav bez patnje ne bi ni postojala, mora da postoji nešto što će joj davati na težini a to je upravo ta bol. Ukoliko naiđem na osobu koja je samosvesna, kojoj ja nisam potrebna da bi ona bila srećna a koja je spremna da prihvati moju ljubav, sa tom osobom ću i ostati. Ne znači da će to biti za ceo život, niko vam ništa nikada ne može garantovati. Ali sam spremna da probam.

Probajte da budete u vezi sami sa sobom pa tek onda sa drugim ljudima. Morate voleti sebe da bi vas drugi voleli, morate poznavati sebe da bi vas drugi upoznali. Umesto što tošite vreme pokušavajući da nađete srodnu dušu i onda nastavljate da trošite vreme pokušavaju da se svidite toj osobi, probajte da se svidite sami sebi i onda kada se to desi, gledajte ko se vama sviđa. Birajte, nemojte da drugi biraju vas.

Pomažem onima koji žele da putuju

Uskoro dolazim u Srbiju i rešila sam da pomognem ljudima da putuju. Uočila sam patern – većina onih koji žele putovanje i imaju nešto novca, ne znaju kako bi otišli, odakle da krenu, koje resurse da koriste, koliko bi im trajao taj novac što imaju…

Odgovore na ta pitanja ja imam i rešena sam da pomognem. Odabraću šest osoba koje se prijave i napraviću im ceo plan putovanja za period koji žele shodno finansijama koje imaju. Od ovoga nema dalje! Dakle, vi mi kažete koliko vremena i para imate, ja vam sve ostalo na gotovo serviram.

A cena?

Pa za dž! Jedini ishod koji želim da vidim jeste da bar tri od šest osoba zapravo i ode na putovanje. Jer izgovor onda nećete imati, sve vam je servirano, cela logistička podrška.

U cenu je uključeno

1. Konsultacije sa mnom od 20 minuta (10 minuta ti pričaš svoju priču, 10 minuta ja postavljam pitanja)

2. Nakon konsultacija ti ja pravim plan putovanja koji uključuje:

  • razradu kretanja
  • razradu noćenja
  • povezivanje sa lokalnim stanovništvom u zemljama u kojima želiš da putuješ
  • povezivanje sa projektima na kojima ćeš volontirati
  • kompletan finansijski i logistički plan

Uslovi prijavljivanja

  • da ste stvarno rešeni da odete ali ne znate kako
  • da želite da putujete kao putnika a ne kao turista
  • da želite da putujete minimum mesec dana
  • ako odete na putovanje, morate širiti priču i pomagati drugima da odu

Ukoliko se slažeš sa svim prethodnim, možeš popuniti formular u nastavku.
Napomena: Konkurs traje 10 dana. Poslednji dan za prijavu je 20.2.2016. u 23h.

________

Odabrani su prvi ljudi koj i će putovati. Njihove avanture možete pratiti na linku: http://themilica.com//ljudi-putuju

 

Postanite roditelj za primer uz ovih 14 saveta

Roditelji igraju glavnu ulogu u odrastanju dece. Slažem se da je i okruženje od značaja, ali roditelji su ti koji su sveprisutni. Zato je ova uloga jako bitna u odrastanju dece i kreiranju buduće generacije koja će voditi ovaj svet dalje.

Prikupila sam nekoliko paterna ponašanja prosečnog roditelja u Srbiji. Ukoliko ih se pridržavate, postaćete roditelj za primer, ali po srpskim standardima

1. Od malena ih zanemarite

Pobogu, pa vi ste opterećeni poslom, umorni svakog dana, odakle vam toliko energije da se još posvetite deci popodne? Vikend vam je jedino vreme za odmor, a deca mogu da se igraju u parku ili sa komšijskom decom.

2. Od igračaka samo pištolj i puška

Ako se dete ne igra rata, ništa niste uradili. Mora da zna kroz šta ste vi prošli, koliko ratova i borbi. Pa vam ništa ne fali. Neka nauči šta je puška i čemu služi, tako se jača. Što biste mu kupovali one američke gluposti za razmišljanje, one igrice za mozganje i memoriju? Uostalom, šta znaju ti ameri.

3. Krivite učiteljicu

Sigurno ste svesni da je vaše dete najpametnije na svetu. Naravno da je učiteljica kriva što ono ne zna matematiku. I nemojte da zaboravite da odete na roditeljski (pritom sređeni do maksimuma da ostali roditelji vide kako imate para iako možda to nije slučaj) i izgrdite javno učiteljicin pristup. Sram je bilo, ona vaše dete da unazađuje. Sramota.

4. Kupujte im telefone i brendiranu odeću

Jer ako ne nosi najmodernije, deca u školi će pomisliti da vam dete nije cool. To ne želite.

5. Vi najbolje znate koju školu dete treba da upiše

Uvek odaberite onu školu koju vaše koleginice ili komšinice preporučuju, ili pak školu koju ste vi oduvek želeli da upišete. Dakle lepo se raspitajte i ona škola koja ima najviše glasova, tu potencirajte. Morate shvatiti da ljudi oko vas znaju mnogo više od vas, pa eto, Milka ima nekog sestrića koji je upisao ekonomsku i eno ga sad mlati pare. Nikako nemojte pratiti afinitete deteta od malena i shodno tome donositi odluku. Jer, ne znam da li ste čuli nekoga da je zaradio pare od afiniteta?

6. Kada ste imali loš dan, obavezno udrite po deci

Razumemo da su roditelji generalno uvek pod velikim stresom i ako vam je bio loš dan na poslu, pa morate to istresti na nekome. Deca su tu, bespomoćna, može na njih, šta ima veze. Usput pronađite neke sitnice koje nisu uradili kako ste vi želeli i krenite da im pričate kako su nesposobni za život i kako čovek ne može na njih da se osloni.

7. Sport košta, to preskočiti

Ni pod tačkom razno ih nemojte voditi na sport. To je čisto gubljenje para. Mogu da se izigraju u dvorištu ili na ulici, šta ima veze. Vi ste odrasli bez trenera, pa evo, živi ste i zdravi, ništa vam ne fali.

8. Žurke, naravno da ne

Droga u piće i te fore, ma hajte molim vas. U vaše vreme se mnogo drugačije zabavljalo, ova omladina preteruje. Na festivale ga ne puštajte, tamo se okuplja kojekakva bagra.

9. Hvalite dete što više

Nemojte zaboraviti da hvalite dete šta god da uradi, sunce mamino. Nikako mu nemojte reći da i ono može da pogreši. Dakle, vaše dete je nepogrešivo! Ono mora uvek da uradi sve najbolje, jer je to ipak vaše dete.

10. O detetu sve najbolje

Da se nadovežem na prethodnu stavku, ne samo da ćete ga hvaliti stalno već ćete to raditi najviše u prisustvu komšinica i rodbine. Jer koliko god dete bilo neuspešno u nečemu, pričajte da je najbolje jer bi ljudi trebalo da vam zavide. Da kada odu svojim kućama, obavezno izgovore: Eto vidiš kako Majin mali, on ima sve petice. A ti, ti duduk?

11. Kreativnost – ma jok

Baviti se kreativnim stvarima je gubljenje vremena. Najbolje je da uče nešto što može da im služi kroz život, advokaturu ili tako nešto. Ništa slikanje, vajanje i tako to. Samo da se bavi poslovima od 9 do 5, da je redovna plata a ostalo ćemo na tenane, ako Bog da.

12. PUTOVANJA – BOŽE SAČUVAJ

Ni po koju cenu nemojte da mu dozvoljavate da putuje, jer opasan je taj svet, kidnapovaće ga neko, silovaće i ko zna šta… Pored toga, nema se para. I tako je najbolje da ostanemo u Srbiji. Zašto moraju svi da putuju, to je gubljenje vremena. Ne mogu naša deca kao neka tamo iz Francuske, mi smo gladni, nemamo posla, oni tamo preko imaju sve, med i mleko.

13. Nemojte ih ohrabrivati

Ukoliko im dajete vetar u leđa i govorite im da oni mogu uspeti u životu, samo ako budu dovoljsno istrajni, oni će stvarno uspeti i posle ćete ostati sami, deca će otići svojim putem. A podsvesno, vi zapravo želite da ih držite pored sebe da se ne biste osećali sami. Jasno je da će vam i to dojaditi jer će napuniti 30 godina pored vas i tražiće vam 200 dinara da bi izveli devojku na piće, ali bože moj, sve ima svoju cenu.

14. Derite se što jače kad pogreše

Ako slučajno nešto pogreše, vaša nepogrešiva deca, onda se derite na njih. Govorite im da su nesposobni i da nikada ljudi od njih neće biti. Jer batina je iz raja izašla, slobodno vi.

Ukoliko pratite ovih 14 saveta, ovi rezultati su zagarantovani:

  • Dete koje nije samostalno
  • Dete koje se boji života
  • Dete koje je nesigurno
  • Dete koje voli sigurnost i plaši se da rizikije
  • Iz prethodne stavke proizilazi da teži ka državnom poslu
  • Dete koje neće kreirati svoje okruženje već će se povinovati tuđem – npr radiće u tuđim kompanijama, živeće sa vama dok se ne oženi i uda (pa i tada)
  • Dete koje će imati milion emotivnih blokada
  • Dete sa kompleksima, fizičkim i psihičkim
  • Dete koje će svoje mane prikrivati i stideti se njih iako smo svi mi samo ljudi

Dakle, mnogo je lakše zabraniti sve ove stvari i posle ste mirni. Nemojte se truditi da mu objasnite šta je dobro a šta loše, da ga naučite pravim vrednostima. To jeste učinkovito jer će dete onda znati da se ponaša u svakoj situaciji, ali mnogo vremena to oduzima a vi vremena nemate.

Uostalom, šta ja vama pričam, do sada sam bila samo u ulozi detetea. A šta jedno dete zna?

Tekst lektorisala: Marija Kanazir.