Prvi utisci sa Šri Lanke

Plan je bio da napišem jedan blog post nakon što se moje Šri Lanka putovanje završi, ali shvatam da to nije moguće. Zato ću napisati prvo post o utiscima a nešto kasnije još par postova o kulturi, običajima i budizmu.

Živim i predajem engelski u jednoj školi engleskog jezika na Šri Lanci, u selu koje se zove Giribawa (na Google mapama nećete moći da ga nađete, Bing ima ucrtano).

Vrućina, konstantno znojenje, prašuma i ljudi koji liče na indijce. To je prvi utisak kada sletite.
A onda uputim pitanje mom domaćinu koji me je čekao na aerodromu: Da li treba da se plašim životinja?. A odgovor je sledeći: „Nismo videli kobru već par godina a slonovi retko izlaze na ulicu.“

Toliko o tome da su životinje neprimetne:

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)


Hrana

Svi jedu rukama, tako da i ja moram. Hrana im je jako jednolična, uvek pirinač sa povrćem ili nekim umacima koje zovu kari. Za njih je kari bilo šta što je tečno i ima začin kari u sebi. Nemaju brašno već koriste nešto što se zove fla. Kokos stavljaju u sve i svašta. Većina stvari je ljuta.
Obožavaju slatko, ne postoji napitak bez šećera. Dakle, uvek moram da naglašavam da mi ne stavljaju šećer jer je to za njih standard. Na prvu loptu mi se hrana svidela, ali kada jedete jedno isto 10 dana, onda vam već bude muka.

Vreme
Neverovatno je vruće i ako niste navikli na visoke temperature imaćete veliki problem. Pošto je ovo period Monsuna, česte su kiše. Meni dosta prijaju ove nagle promene vremena, pre podne obično bude oko 30 stepeni i onda uveče krene tropska vruća kiša koja je veliko osveženje. Zbog čestih padavina, vegetacija cveta na celom ostrvu. Celo ostrvo je zapravo jedna prašuma u kojoj ljudi žive.

Čudni pogledi
Gde god da sam bila, svi su me gledali kao vanzemaljca. U početku mi je bilo jako nelagodno ali sam nakon nekog vremena prihvatila to. Naime, 90% ljudi koje sam srela, nikada nisu videli belu osobu u svom životu. Bele osobe doživljavaju kao uzvišena stvorenja. Misle da su svi belci bogati.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)


Osmeh je univerzalni jezik

Dosta putujem i nigde se nisam osećala ovako čudno i drugačije. Međutim, kada god mi upute radoznao pogled, ja njima uputim osmeh i pozdrav Ayubowan i sve barijere nestaju (Ayubowan (pozdrav sklopljenih ruku). Kombinacija osmeha i lokalnog pozdrava odmah promeni čudan pogled u prijateljski. Od tog trenutka su oni tvoji iskreni prijatelji i pomoći će ti u svakoj situaciji.

Odeća
Ulazite u avion za Šri Lanku i prvo što vidite su stjuardese Sri Lanka Airlines-a u prelepim sarijima (Sari – naziv za dugačku tkaninu koju žene obmotaju oko tela na poseban način, potiče iz južne Azije). Taj prvi utisak je dosta lažan jer onog trenutka kada sletite, vidite da su stjuardese naravno, samo šmika. Da, ima žena koje nose sari, ali to su obično žene koje rade u nekoj kancelariji ili starije žene koje poštuju tradiciju. Ostale žene su obučene u proste stvari koje im prekrivaju kolena i ramena.

Insekti
Ako ne volite bube, razmislite dva puta pre dolaska na Šri Lanku. Zbog toga što imaju bujnu vegetaciju, bube su svuda, čudne, raznobojne i jezive. Strašni pauci su redovna pojava. Komaraca ima na pretek.

I za kraj, tri hinta:

  • Ljudi ne koriste toalet papir već imaju tuš pored WC šolje, nešto slično kao u muslimanskim zemljama
  • Toliko su niski da su im vrata visine 170 cm i konstantno udaram glavom kada prolazim kroz ista
  • Voze levom stranom kao u Engelskoj i na Kipru. (ovo je zato što su Englezi pokušali da osvoje ostrvo i tek 50ih je ta bitka okončana)

 

Napomena:
Pišem naredni blog o kulturi, običajima, budizmu i ljudima. Pišite mi na mail themilica.com@gmail.com ako mislite da je tekst preopširan, prekratak, hoćete više detalja ili slika. 🙂

Uskoro krećem sa pisanjem bloga

Zdravo ljudi! Razlog zbog kojeg sam napravila blog je taj što idem u Aziju na dva meseca i želim da podelim sa vama moje iskustvo. Na put krećem 14. oktobra 2015 i vraćam se 14. decembra 2015.

Destinacije na kojima ću se zadržavati:

  • Sri Lanka
  • Kuala Lumpur (Malaysia)
  • Phuket (Thailand)
  • Bangkok (Thailand)
  • Khon Kean (Thailand)
  • Hong Kong
  • Tokyo (Japan)

Putovanje je osmišljeno tako da se bavim raznim aktivnostima. Negde ću učiti decu engleski u školama stranih jezika, negde ću kuvati na polaži u zamenu za smeštaj i hranu, takođe ću živeti sa budistima u manastiru.

Pratite moj blog ukoliko želite da čujete kako je to jahati slonove na Sri Lanki, raditi meditaciju i jogu svaki dan od 3 ujutru, kako izgleda budistički manastir i koje su navike budista.

Specijalno se zahvaljujem Vladimiru Tošiću jer je bio pokretačka energija za otvaranje ovog bloga.