Poslušajte molitvu budističkih monaha

Ono što je ostavilo veliki utisak na mene su molitve budističkih monaha. Svi budisti imaju istu molitvu ali je pevaju ili izgovaraju na drugačiji način. Za mene, najlepše su je pevali monasi iz Sri Lanke. Svako jutro, pre početka predavanja u školi engleskog jezika, smo morali da se molimo sa monasima. S obzirom da smo imali dva monaha u razredu (to su ti monasi sa slike iznad) od 300 učenika, oni su izgovarali molitvu u mikrofon a mi ponavljali za njima. Meni je ova molitva bila tako umirujuća da ne mogu da je zaboravim. Zato želim da je podelim sa vama:

Evo ih reči molitve:

Buddham saranam gacchami – Idem ka Budi kao mom utočuštu.
Dhammam saranam gacchami – Idem ka Dhamma kao mom utočištu. (Dhamma – učenje Bude)
Sangham saranam gacchami – Idem ka Sangha kao mom utočištu.  (Sangha – čovek ili grupa ljudi koji praktikuju budizam)

Onda ovo ponavljaju po drugi (dutiyampi) i treći put (tatiyampi):
dutiyampi Buddham saranam gacchami
dutiyampi Dhammam saranam gacchami
dutiyampi Sangham saranam gacchami

tatiyampi Buddham saranam gacchami
tatiyampi Dhammam saranam gacchami
tatiyampi Sangham saranam gacchami

Nakon ovoga, izgovaraju pet pravila kojih se drže kako bi živeli moralni život:

(1) Panatipata veramani sikkhapadam samadiyami. – Neću oduzeti nikom život.
(2) Adinnadana veramani sikkhapadam samadiyami. – Neću uzimati stvari koje mi nisu date. (neću krasti)
(3) Kamesu micchacara veramani sikkhapadam samadiyami. – Neću varati i činiti preljube.
(4) Musavada veramani sikkhapadam samadiyami. – Neću lagati.
(5) Suramerayamajjapamadatthana veramani sikkhapadam samadiyami. Neću uzimati alkohol niti bilo koje droge.

Reči molitve su uzete sa ovog linka.

Šri Lanka – siromašna zemlja sa bogatim ljudima

Pre nego što krenem da vam pišem nešto više o kulturi na Šri Lanci, želim da vam razjasnim neke pojmove o ljudima koji žive tamo i budizmu generalno. Ako vas to ne zanima, preskočite naredni podnaslov.

Objašnjenje
Na Šri Lanci žive Singalezi (Sinhales – 70%) i Tamili (Tamil – 20%), ostalo su manjine. Imaju odvojene jezike singalan i tamil. Singalezi su poreklom iz severne Indije i većina su budisti za razliku od Thamila koji su pretežno hindusi. Postoji mali broj singaleza i tamila koji su muslimani ili katolici i uglavnom žive na obali dok je centar isključivo budistički.

Tek kada sam došla na Šri Lanku sam saznala da se budizam deli na dve grane: Mahayana budiste i Theravada budiste. Mahayana budizam je potekao iz Indije dok je Theravada potekao iz Nepala (zanimljivo: Buda/Buddha je rođen u Nepalu 500 godina pre nove ere). Singalezi, koji čine većinu, su Theravada budisti. Za razliku od Mahayana, Theravada budisti su ti koji propovedaju originalno učenje Bude staro preko 2500 godina. Ono što je zajedničko za ova dva pravca budizma je to da ne većina ne veruje u bogove. Budizam je samo način života i vizija, to nije religija.

Jako zanimljiva činjenica je da Mahayan Buddha ima kukasti krst na grudima. Po tome možete razlikovati koji pravac budizma je u pitanju. Ne znam šta da mislim o ovome, ali znam da je Mahayan Buddha imao ovo na grudima mnogo pre Hitlera (kasnije sam saznala od druga da je Hitler obrmuo smer ovim kracima Sunca, to nisam primetila).

mahayan buddha
Mahayan Buddha

Takođe, mislila sam da je Buda debeo mali čovek sa ogromnim stomakom. To je velika zabluda! Buda je mršav i visok. Pogledajte slike:

Nije Buda!
Nije Buda!
Jeste Buda
Jeste Buda!

Ova osoba sa stomakom je samo amajlija koju oni drže na mestima na kojima žele da pospeše prosperitet, novac. Neki smatraju da je on naredni buda koji će doći za 2500 godina, ali pošto ne mogu da saznaju kako će izgledati tada, onda ga predstavljaju kroz taj postojeći oblik.

Buda je govorio da će njegova era budizma živeti 5000 godina i onda će nova era krenuti.

Kultura
Šri Lanka je većinom budistička zemlja i ova činjenica je dosta uticala na tradiciju i lepotu kulture koja se još uvek neguje. Svaki čovek koji se naziva budistom mora da poštuje najmanje 5 pravila:

  • ne ubij
  • ne kradi
  • ne varaj
  • nemoj se drogirati, alkoholisati niti pušiti cigarete
  • ne laži

Baš posvećeni budisti imaju 8 pravila dok monasi (Therosi) imaju 10 pravila koje poštuju.

U budizmu je zabranjeno ubijanje životinja i zato su većina budista vegetarijanci. Modernizacija je dovela do toga da neki jedu meso ali ih oni ne ubijaju te životinje nego to pretežno rade muslimani i katolici.

Kao što sam napisala, jedna od stvari koja je zabranjena su cigarete. Do te mere je to zastupljeno da ih nigde nema u prodaji. Jedino možete nabaviti cigare ako znate nekog negde ili ako zađete u neku mračnu prodavnicu.

Jako su ponosni na činjenicu da je Lord Buddha, kako ga oni zovu, posetio tri puta Šri Lanku. Takođe su ponosni na to što se zub Bude nalazi na Šri Lanci. Smešten je u hramu koji se zove: Temple of the Tooth (Sri Dalada Maligawa). Ovo je jedno od istorijski najznačajnijih mesta na Šri Lanci zato što je bilo potrebno da posedujete Budin zub kako biste vladali ostrvom. Imala sam jedinstevnu priliku da prisustvujem posebnom obredu u ovom hramu koji se održava jednom godišnje i samo 13 ljudi ima priliku da bude tu. Obred se sastoji iz mnogo delova od kojih je jedan taj da nas 13 služi hranu monasima koji čuvaju Budin zub.

Pored ovog mesta, imaju još jedno koje im je posebno drago i nalazi se u gradu Anuradabura. Radi se o drvetu koje je staro 2 300 godina i ono je rasad drveta ispod kojeg je Buda doživeo nirvanu. To je najstarije ćerka drvo, čak su u Indiju odneli rasad tog sa Šri Lanke.

Da li znate šta je NIRVANA?
Svet izvan budizma je prihvatio ovu reč i koristi je za neko uzvišeno stanje uma i tela. Ono kako budizam opisuje nirvanu jeste prestanak rađanja, oslobađanje muka življenja. Buddha je smatrao da je sve mučenje, osećati je mučno, postojati i kretiti se. Smatrao je da je sve to uzaludno kada ćemo jednog dana umreti i reinkanirati se u nešto drugo. AKo ste bili dobri u ovom životu, rodićete se kao bogat i lep čovek u narednom i onda morate pomagati siromašnima… I tako iznova i iznova. Dakle, ponovno rađanje je mučenje. Zato je Buda težio ka nirvani i po verovanjima je dostigo. Nirvana se postiže meditacijom i manifestuje se tako što dođete do stanja mozga kada sve zaboravite i očistite mozak od svega. Onda se vaša svest uništi, nestane i prekinete ciklus ponovnog rađanja, ciklus mučenja.
Lićno se ne slažem sa ovim jer je za mene život nešto lepo, uživam u svakom danu i nirvana mi nije potrebna.

O nirvani sam dosta naučila od jednog lokalnog samoukog slikara i vajara. Od malena se bavi umetnošću i danas su njegove slike pozante u celom svetu, najviše u Japanu. Nikada se nije promovisao već su ga drugi preporučivali. On samo zna kako da slika, vaja i to je sve. Zato što nema para da napravi izložbu, napravio je galeriju od jedne sobe u svom skromnom domu. Imala sam tu čast da vidimnjegove radove. Ostala sam bez teksta jer on ne kopira druge, kako kaže: Doneo je na svet novi stil slikanja. Obećala sam da ću mu besplatno napraviti web sajt kada se vratim u Srbiju preko koga će moći da prodaje svoje slike.

Budizam je u mnogome doprineo tome da ljudi koji upražnjavaju budizam budu miroljubivi jer je za njih mentalno zdravlje najbitnije. Oni ne ratuju, ne svađaju se, ne viču, sve rešavaju pričom. Šri Lanka mi je došla kao terapija posle Balkana. Tamo su svi srećni i nasmejani. Većina ljudi je jako siromašna, živi u nekim kućama u šumi i jedu pirinač za svaki obrok sa jako malo nečega sa strane, jer je tako najjeftinije. Dosta ljudi ima platu od 100 do 200 eur. I pred svega toga, oni su nasmejani i radosni. Za njih su snovi velika stvar jer je to jedino što imaju. I ništa im ne fali.

Možda Šri Lanka jeste siromašna zemlja ali su ljudima bogatim mirnim i nasmejanim životom okrenutim ka prirodi. Neverovatno je, morate videti da biste verovali.  Imaju bogatu istoriju koja je stara preko 2000 godina i koja je prelepa. Za njih nije stres ako jedu jedno te iste svaki dan, šta sad, ima hrane, to je najbitnije. Dakle, oni su stvarno spokojni i usaglašeni sa svojom psihom. Naterate da se preispitaš o sistemima vrednosti koje imamo mi, nazovi, moderni ljudi, šta bre radimo koji đavo i da li smo normalni.

[VIDEO] Volontiranje na Šri Lanci

Napravila sam još jedan video koji se odnosi na ovaj post: Volontiranje u školi engleskog jezika na Šri Lanci

Pogledajte moje utiske iz ove škole sažete u kratkom videu. Takođe, možete čuti o čemu pojedini studenti sanjaju:

Ukoliko želite da vas obaveštavam o budućim člancima i reportažama, prijavi se na sledećoj formi:





Volontiranje u školi engleskog jezika na Šri Lanci

Kada sam odlučila da idem na dvomesečni put po Azaiji, želela sam da se organizujem tako da mi veći deo boravka omogući maksimalnu interakciju sa lokalcima. Prva destinacija mi je bila Šri Lanka i tamo sam volontirala u jednoj školi stranih jezika u selu koje se zove Giribawa, negde u centru Šri Lanke.

U školi trenutno ima 300 studenata među kojima su bili dva budistička sveštenika. Svi studenti su između 15 i 25 godina. Kroz ovu školu je od 2006. godine prošlo 10 000 studenata uzrasta od 5 godina pa do 70. 90% te dece nikada nije videlo belu osobu u životu i zato su konstantno želeli da se slikaju sa mnom: “Selfi madam?”. Opsednuti su Facebookom i selfijima. I tako ceo dan. Svi su želeli da me dodaju na FB i zato sam morala sam napravim novi profil sa lokalnim imenom koje su mi dali: Madu.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)

Specifično je to što im kurs traje dva i po meseca i skoro svi studenti su za vreme trajanja kursa smešteni u školi. Dan im počinje sa predavanjem u 5.30 ujutru koje traje sve do 14h. Nakon toga imaju free time i kupanje pa onda opet uveče predavanja koja počinju od 19h pa do 23h. Nekada im predavanja traju do posle ponoći.

Nosila sam sari na svakom predavanju. Nisam želea da moja predavanja bude klasična pa sam odlučila da ću predavati o raznim kulturama sveta. Na taj način sam im mnogo pomogla jer su ujedno vežbali engelski i učili o ovom našem prelepom svetu. Prezentovala sam im Brazil, Argentinu, Meksiko i ostale LATAM zemlje, Japan, Kinu, Ameriku, Srbiju, Idiju i ostale zemlje Azije. Uvek su me pomno slušali i nakon mojih izlaganja, većina njih je izrazila želju da putuje jednog dana.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)

Jako mi je bilo zanimljivo to što su devojke odvojene od momaka u svakom pogledu. Dakle, imaju odvojene hostele, imaju odvojena mesta na kojima jedu, čak im je i rezervoar za vodu odvojen. Momci i devojke ne smeju da se druže niti da razgovaraju jedni s drugima (mada sam više puta videla kako šalju cedulje jedni drugima i svi su FB prijatelji, tako da komunikacija postoji, ali ne sme da bude javna). Ženski hostel se zaključava kada padne mrak kako bi bio van domašaja momaka. Muški hostel je non stop otvoren i momci se mogu šetati po dvorištu slobodno čak i uveče. Ukoliko devojke vide da su momci u dvorištu, one moraju ostati unutra.

Svaki dan se kupaju i za to imaju dve opcije. Prva je da odu na jezero u pola pet grupno ili da se okupaju vodom iz bunara (u kome sam ja videla mrtve žabu poslednji put). Većina odlazi na jezero i tu se kupa i pere veš. S obzirom da sam želela da se uklopim, radila sam sve što oni rade pa sam se i kupala u jezeru. Iako se samo devojke kupaju na tom jednom delu jezera, kupaći kostimi su zabranjeni, oni se kupaju tako što obaviju maramu na golo telo i tako uđu u jezero sa šamponom i kupaju se. Nije mi teško palo da perem veš i da se kupam u jezeru, jer ako oni mogu, zašto ja ne bi mogla, ali mi je jako teško pao miris koji sam imala nakon tog kupanja, kosa i stvari su mi smrdele na nešto specifično, na neku mulj. S obzirom da je vlažnost vazduha velika, stavri su mi se sušile po tri dana iako je plus 30 stepeni. Pa su mi stvari dodatno smrdele na buđav veš. Sve u svemu, nisam lepo mirisala, ali pošto nisu ni oni, to je bilo prihvatljivo.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)

Pogledajte video: Kupanje u jezeru:

Pomagala sam koliko sam mogla, pričala sam sa studentima, držala prezentacije, intervjuisala ih pred roditeljima, pomagala sam u kuhinji oko spremanja hrane. Čak sam im i sutlijaš spremala. Za to sam morala prvo da napravim mleko od kokosa, da izrendam cimet itd.
Radnici koji rade u školi tu i žive. Plata im je jako niska i uslovi za rad su daleko od normalnih ali oni i pored toga ostaju vedri i nasmejani. Svi imaju velike snove. Nisam mogla finansijski da im pomognem pa sam se trudila da im podignem team spirit. Napravila sam im narukvice TEB STUFF Kako bi se identifikovali sa školom, kako bi se osećali lepše. Bili su jako ponosni i svi su ih nosili.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)

Kada sam odlazila, dobila sam razne poklone. Generalno volim poklone, ali ovi mi uopšte nisu bili dragi jer ti ljudi zarađuju jako malo i našli su zashodno da odvoje jedan deo svog novca za mene. To me je jako rastužilo.

Naučila sam u ovoj školi da količina betona u okruženju utiče na to do koje mere smo ljudi. Što manje betona a više priorde, to smo srećniji i zahvalniji sa onim što imamo.

Pogledajte moje utiske iz ove škole sažete u kratkom videu. Takođe, možete čuti o čemu pojedini studenti sanjaju:

[VIDEO] Vožnja na Šri Lanci

Kada ste na Šri Lanci morate se kretati brzo i koristiti sva raspoloživa prevozna sredstva.  Imaju jako malo izgrađenih puteva pa je transport otežan. Međutim, iako mi je trasport oduzimao mnogo vremena, meni je bilo jako zabavno i uzbudljivo. Koristila sam lokalne autobuse, vozove, automobile, motore, bicikle, čamce i tuk tuk vozila. (mala prevozna sredstva na tri točka koja su popularna na Šri Lanci i Indiji).

Pogledajte moje iskustvo sa prevozom:

Ukoliko želite da vas obaveštavam o budućim člancima i reportažama, prijavi se na sledećoj formi:





Prvi utisci sa Šri Lanke

Plan je bio da napišem jedan blog post nakon što se moje Šri Lanka putovanje završi, ali shvatam da to nije moguće. Zato ću napisati prvo post o utiscima a nešto kasnije još par postova o kulturi, običajima i budizmu.

Živim i predajem engelski u jednoj školi engleskog jezika na Šri Lanci, u selu koje se zove Giribawa (na Google mapama nećete moći da ga nađete, Bing ima ucrtano).

Vrućina, konstantno znojenje, prašuma i ljudi koji liče na indijce. To je prvi utisak kada sletite.
A onda uputim pitanje mom domaćinu koji me je čekao na aerodromu: Da li treba da se plašim životinja?. A odgovor je sledeći: „Nismo videli kobru već par godina a slonovi retko izlaze na ulicu.“

Toliko o tome da su životinje neprimetne:

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)


Hrana

Svi jedu rukama, tako da i ja moram. Hrana im je jako jednolična, uvek pirinač sa povrćem ili nekim umacima koje zovu kari. Za njih je kari bilo šta što je tečno i ima začin kari u sebi. Nemaju brašno već koriste nešto što se zove fla. Kokos stavljaju u sve i svašta. Većina stvari je ljuta.
Obožavaju slatko, ne postoji napitak bez šećera. Dakle, uvek moram da naglašavam da mi ne stavljaju šećer jer je to za njih standard. Na prvu loptu mi se hrana svidela, ali kada jedete jedno isto 10 dana, onda vam već bude muka.

Vreme
Neverovatno je vruće i ako niste navikli na visoke temperature imaćete veliki problem. Pošto je ovo period Monsuna, česte su kiše. Meni dosta prijaju ove nagle promene vremena, pre podne obično bude oko 30 stepeni i onda uveče krene tropska vruća kiša koja je veliko osveženje. Zbog čestih padavina, vegetacija cveta na celom ostrvu. Celo ostrvo je zapravo jedna prašuma u kojoj ljudi žive.

Čudni pogledi
Gde god da sam bila, svi su me gledali kao vanzemaljca. U početku mi je bilo jako nelagodno ali sam nakon nekog vremena prihvatila to. Naime, 90% ljudi koje sam srela, nikada nisu videli belu osobu u svom životu. Bele osobe doživljavaju kao uzvišena stvorenja. Misle da su svi belci bogati.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)


Osmeh je univerzalni jezik

Dosta putujem i nigde se nisam osećala ovako čudno i drugačije. Međutim, kada god mi upute radoznao pogled, ja njima uputim osmeh i pozdrav Ayubowan i sve barijere nestaju (Ayubowan (pozdrav sklopljenih ruku). Kombinacija osmeha i lokalnog pozdrava odmah promeni čudan pogled u prijateljski. Od tog trenutka su oni tvoji iskreni prijatelji i pomoći će ti u svakoj situaciji.

Odeća
Ulazite u avion za Šri Lanku i prvo što vidite su stjuardese Sri Lanka Airlines-a u prelepim sarijima (Sari – naziv za dugačku tkaninu koju žene obmotaju oko tela na poseban način, potiče iz južne Azije). Taj prvi utisak je dosta lažan jer onog trenutka kada sletite, vidite da su stjuardese naravno, samo šmika. Da, ima žena koje nose sari, ali to su obično žene koje rade u nekoj kancelariji ili starije žene koje poštuju tradiciju. Ostale žene su obučene u proste stvari koje im prekrivaju kolena i ramena.

Insekti
Ako ne volite bube, razmislite dva puta pre dolaska na Šri Lanku. Zbog toga što imaju bujnu vegetaciju, bube su svuda, čudne, raznobojne i jezive. Strašni pauci su redovna pojava. Komaraca ima na pretek.

I za kraj, tri hinta:

  • Ljudi ne koriste toalet papir već imaju tuš pored WC šolje, nešto slično kao u muslimanskim zemljama
  • Toliko su niski da su im vrata visine 170 cm i konstantno udaram glavom kada prolazim kroz ista
  • Voze levom stranom kao u Engelskoj i na Kipru. (ovo je zato što su Englezi pokušali da osvoje ostrvo i tek 50ih je ta bitka okončana)

 

Napomena:
Pišem naredni blog o kulturi, običajima, budizmu i ljudima. Pišite mi na mail themilica.com@gmail.com ako mislite da je tekst preopširan, prekratak, hoćete više detalja ili slika. 🙂