Kako sam za 16 dana meditacije na Tajlandu očistila um

Meditacija… Reč koju često čujem u okruženju i koja je postala tako obična, svakodnevna, skoro pa beznačajna jer se pominje često i bez pravog konteksta. Kao i kada često govorite volim te a ne pokazujete to, gubi na značaju. Nisam shvatala do koje mere je reč meditacija izlizana dok nisam stvarno probala i osetila šta to znači meditirati.

Pre nego što krenem u dublji opis, želim da naglasim da nisam budista niti se klasifikujem u bilo koju od religija. Verujem da ima nešto više od nas, ne dajem mu opis niti oblik. Na sve religije gledam kao na lepotu i raznolikost ljudskog tumačenja nečeg iznad nas samih.

U decembru prošle godine, put me je naveo na manastir Chom Tong, 50km od magičnog grada i bivše prestonice Tajlanda – Chiang Mai.

mapa

U Chom Tongu se nalazi hram u okviru kojeg postoji Centar za meditaciju. Centar je osnovao monah Ajaan Tong koji ima 93 godine i živi u manastiru. Ajaan Tong je kreirao tehniku unapređene vipasana meditacije koju centar koristi. Iako ima 93 godine, ovaj monah i dalje dolazi u hram i vrši službu kad god može, priča ljudima i propoveda. Jedan je od najinteligentnijih ljudi koje sam imala prilike da upoznam i čujem.

ajahn_tong_2Ajaan Tong

Hram je sagrađen na svetoj zemlji budista koja ima istoriju od 2500 godina. Sačinjen je od dva velika objekta koji su ukrašeni u prepoznatljivom budističkom stilu. Ispred hrama postoji dvorište gde ljudi cirkulišu a iza hrama se nalazi ogroman posed na kome žive monasi i monahinje. Na tom posedu se nalazi Centar za meditaciju i tu sam provela 16 dana.

Meditacija

U ovom Centru možete meditirati od 10 pa sve do 30 dana. Idealno je 21 dan i to se zove Meditation retreat. Kako bi se postigao maksimalni rezultat meditacije i kako bi se održala kultura i mir koji vladaju u hramu, moraju se poštovati određena pravila. Dodeljen mi je učitelj koji će me voditi kroz proces meditacije i on mi je objasnio da:

1. Moram nositi belu odeću i preko grudi moram stavljati posebno belo parče materijala kako mi se ne bi oslikavale grudi jer se krećem među monasima pa nije prikladno. Belu odeću nose i monahinje, samo što one još moraju da se briju do glave.

2. Ne smem da pričam sa ljudima niti da dolazim u bilo koji fizički kontakt jer na taj način remetim njihov proces meditacije kao i svoj. Razgovor je dozvoljen samo sa učeteljem svako jutro u dogovoreno vreme i to 15 minuta kako bi te vodio kroz ceo proces.

3. Hrana je dva puta dnevno: u 6 je doručak i 11 ručak. Posle 12h se ne jede do sutra u 6 ujutru. Jede se ono što monahinje spreme i šta ljudi iz sela donesu. Objasnili su mi da posle 12 mogu samo piti vodu, kafu, pojesti neki jogurt ukoliko sam baš gladna i ne osećam se dobro. Suština ove ishrane je da telo ne troši energiju na varenje hrane već na meditaciju. Zanimljvio je to što nakon 5 dana ovakvog režima, uopšte nisam imala potrebu da jedem posle 12.
Pogledajte kako je izgledala kantina kao i hrana koju smo jeli:

Ponekada sam odlazila i pila kafu u kafiću koje vode monahinje. Kafić je u sklopu hrama samo za stanovnike unutar njega i ima najbolju Ice kafu koju sam probala u životu.

4. Nema ulepšavanja. Ne smem da se šminkam, koristim kreme, brijem, čupam obrve a poslednjih par dana nema ni kupanja. Rekli su da nije poželjno ni da se gledamo u ogledalo.

5. Dnevna rutina: ustaje se u 4 a leže u 22h. Između aktivnosti dva obroka u 6 i 11h, samo se meditira.

6. Nema korišćenja telefona, nema kucanja niti pisanja bilo čega. Cilj je da ne izbacuju stvari iz glave niti ubacuju nove. Suština je srediti postojeće.

Naravno da nisam znala šta to znali meditirati. To nije samo sedneš i kažeš ja meditiram. Zahteva određen napor i tehniku. Svako jutro u 8.30 sam odlazila kod učitelja i dobijala nove instrukcije koje su se nadovezivale na prethodne. One uključuju način disanja, menjanje načina na koji doživljavamo svet kroz naših pet čula a sve to u cilju oslobađanja uma. Veliki je napor osloboditi um od obrade informacija koje dobijamo od spoljnog sveta i posvetiti se obradi informacija koje smo već prikupili u prošlosti.

To je zapravo i cilj meditacije, da sredi um, protrese sve emocije i informacije koje nas okupiraju.

Prva tri dana nisam kontala u čemu je štos. Onda su krenule da mi se dešavaju stvari koje su govorile da sam na pravom putu. Posle toga je nastupio period plača. Plakala sam svaki dan po par sati, u dubokoj meditaciji i van nje. Ceo život sam učena da unosim informacije, procesiram polovično jer nemam vremena za više, osećam emocije, guram pod tepih stvari sa kojima ne mogu da se nosim. Plakala sam jer sam osvestila sve što sam gurala pod tepih godinama. Koliko god bili jaki, verujte da ne možete da se nosite sa tim, nije prirodno.

Pored svih emotivnih krahova, morate se nositi i sa fizičkim bolovima. Boli vas svaka koska od sedenja na podu. Tu su jastučići, ali nisu dovoljni. Spavate na patosu, na jednom jorganu. Uglavnom se meditira u meditacionoj sobi koja je zajednička za sve, ali ja sam volela da meditiram pored obližnjeg jezera koje je u sklopu hrama ili baš unutar hrama u tišini.

img_20151214_100647

Moje omiljeno mesto za meditaciju gde sam svako jutro čekala izlazak Sunca koji bez filtera izgleda ovako:

img_20151215_070902

U jednoj od svakodnevnih seansa meditacije, prišao mi je čovek koji je bio u prolazu. Popeo se na drvo, skinuo kokosov orah, otvorio ga i dao mi da ga pijem. Bio je baš vruć dan i on je pretpostavio da bi mi prijalo da se osvežim. Nismo pričali, dao mi je kokosov orah, uputila sam mu osmeh i on je ubrzo otišao. To je Tajland, to su ljudi tamo!

Ono što doprinosi celokupnom utisku meditacije je to da imate jedinstvenu priliku da živite sa monasima, pratite njihove rutine, budete deo njihovih svakodnevnica. Učestvovala sam u svakoj od aktivnosti koja se odvijala u hramu poput davanja hrane monasima, ceremoniji sahrane monaha itd.

Jako mi je bilo zanimljivo to što sam se izbliza susretala sa decom koja se od malih nogu obučavaju da budu monasi.

Nakon završetka meditacije, dobila sam poklon od Ajaan Tonga: brojanicu i statuu Bude.

img_20151227_105417

Ali najveći poklon koji sam dobila od meditacije je bio sređen um, mir i spokoj u glavi. Nikada se u životu tako nisam osećala, nisam ni znala da je to moguće. Osećala sam se pomirenom sa prošlošću (iako nisam ni bila svesna da postoje stvari koje me koče iz prošlosti). Nisam osećala brigu za budučnost jer zašto bismo brinuli o nečemu što ne znamo da ćemo imati? Ko nam garantujemo da ćemo doživeti sledeću sekundu?

Nakon izlaska iz manastira sam stajala spokojna, mirna, srećna zato što živim sadašnji sekund i zato što osećam. zato što jesam.

img_20151227_084230Slika nakon 16 dana meditacije – bez bora, bez podočnjaka i sa spokojem na licu

Ako se ikada odlučite da uložite 21 dan u poboljšanje svoje ličnosti, ovo je najbrži i najbolji način za to. Nisam želela da zalazim u detalje samog doživljaja meditacije jer su to delom lične stvari a delom znam da mi ne biste verovali. Takođe, nisam dovoljno rečita da opišem jačinu ove akcije, ali vam mogu reći da moje gledanje na svet oko sebe se može klasifikovati pre meditacije i posle. Zahvalna sam što sam proživela ovo iskustvo i ne bih ga menjala ni za šta na svetu.

 

VIDEO

Kako bih vam približila atmosferu u hramu, naprvila sam kratak video. Pogledajte:

900 km za 0 RSD – Nova godina na plaži

30. decembar, izlazim iz budističkog hrama na severu Tajlanda nakon 16 dana meditacije. Tako sam stajala besciljno i bez plana ispred hrama, sama ali ne usamljena. Bez plana i cilja ali nisam bila uplašena. Najdalje što sam znala je da ću napraviti sledeći korak. To je to. Po prvi put u životu sam se osećala da sam samodovoljna, nezavisna i suštinski srećna sa onim što imam.

Odlučila sam da Novu godinu provedem na tihom mestu, gde nema ljudi i buke. Sedela sam na klupi ispred hrama i razmenjivala poruke sa ljudima koji su bili na 50 km od mene u Chiang Mai gradu – bivšoj prestonici Tajlanda. Nakon par sms poruka, drug italijan i ja se odlučujemo da zajedno nemamo plan i da idemo negde pa gde stignemo.

Te večeri smo se našli u Chiang Mai gradu i odlučili da sutra rano ujutru krenemo u avanturu. Odlučili smo da se krećemo tako što ćemo autostopirati. Odluke o kretanju smo donosili u sekundi. Znali smo da želimo da idemo na jug gde je toplije. Kako smo se bližili Bangkoku, znali smo da želimo da budemo na plaži par dana.

Kliknite na sliku da biste je uvećali.

Autostopiranje na Tajlandu je jako bezbedno. Svi će vam stati, čak će vas odvesti do mesta gde želite da idete iako oni ne idu tamo. Jednom prilikom je nas 17 putnika prevezeno jednim pick up kombijem. Dakle, čovek je odlučio da preveze svih 17 ljudi koji su autostopirali na raskrsnici. Stajali smo kao sardine u prikolici, ali to nije bilo bitno jer smo stigli gde smo želeli.

11

Zanimljiva činjenica je ta da je svaki automobil osveštan od strane monaha. To znači da svaki auto ima ovu sliku ina plafonu naslikanu od strane monaha sa palcem:

0b6153df9f37c45afc73352db9c5c18239d91c42

Konačne brojke:

  • Pređeno: 900 km
  • Vreme trajanja: 16 sati
  • Potrošeno novca: 0 RSD
  • Promenili smo 9 automobila
  • Upoznali: 24 osoba

Sa svakim od njih smo se uslikali:

Kliknite na sliku da biste je uvećali.

Upoznali smo razne strukture ljudi, od drugova, parova, porodiica… Svaka osoba je bi ospecifična za sebe. Pored toga što nismo platili ni dinar za pređeni put, dobili smo i dva obroka. NIje bilo šanse da mi platimo jer je to njihova kultura. Ljudi sa Tajlanda imaju osećaj da moraju da brinu o drugim ljudima bez da traže nešto za uzvrat.

Nova godina na plaži ostrva Ko Lan
Konačno smo došli do ostrva koje se zove Ko Lan. Došli smo do obale i odlučili da odemo na prvo najbliže ostrvo. Prelepo je, podseća malo na Grčka ostrva sa par plaža. Odlučili smo da nađemo idealnu plažu za nas, neku gde nema ljudi, divlju plažu, gde ćemo nas dvoje provesti sa 3 kg voća i 6 litara vode.
Postavili smo dve laželjke razapete na dva drveta. Spavali smo tu 4 dana, jeli voće, kupali se, čitali knjige i meditirali. Dočekali smo Novu godinu spavaju na plaži pokazujući kako je život lepši kada ga živite kako želite a ne kako vam drugi nalažu.

Kliknite na sliku da biste je uvećali.

Jedan od najboljih trenutaka u mom životu – oko 7 ujutru, okrenem glavu desno i vidim Sunce koje izlazi, budi me. Odsjaj se proteže duž celog morskog vidokruga. Pogledam dole i vidim vodu koja je plimom došla ispod moje ležaljke. Okrenem se levo i vidim samo divljinu a iznad mene granje drveća. Tu sam se razbudila jer mi jedna rečenica glasno odzvonila u glavi – ja sam na Tajlandu, na nekom ostrvu, na divljoj plaži, ležim u ležaljci, ja sam tu i sada, nikad srećnija i nikad snažnija.

Dan kada sam naučila da vozim traktor u pirinčanom polju

Nakon Phuketa, sledeća zanimljiva destinacija mi je bila u centru Tajlanda u selu blizu grada Khon Kaen. Tu sam boravila u kući na selu sa još petnaestak putnika. Svi smo živeli zajedno, uživali uz razmenu iskustava i znanja.

KK

Pored družbe, pomagali smo lokalcima u selu. Jedna od zanimljivih aktivnosti mi je bila vožnja traktora u pirinčanom polju. Odlučili smo da pomognemo komšiji iz sela da pokupi pirinač sa polja. Iskoristila sam priliku i zamolila ih da me nauče da vozim traktor. Iako nismo pričali isti jezik, odlično smo se razumeli (što možete videti na videu). 🙂

U polju nismo imali kiosk da kupimo nešto slatko pa smo jeli šećernu trsku. Pogledajte na videu kako to izgleda. Ukus je kao ušećerena voda. Osvežavajuće je i slatko, šta nam je više trebalo.

sugarcane

Pogledajte video u kome vozim traktor sa roze naočarima za sunce i pink kupaćem kostimu (jer mi je jedan jedini brus koji sam imala bio na pranju). Za kraj sam ostavila behind the scene deo gde možete videti kako komuniciram sa traktor trenerom . Skontala sam da ninoj znači gas a ćup znači stop:

Poklonili smo knjige sirotištu na Tajlandu [+video]

Na Tajlandu svi vode računa jedni o drugima. Jako su siromašni a velika je retkost da vidite gladnog čoveka koji prosi. Ako vam je to nelogično, kako ćete reagovati kada vam kažem da sam upoznala čoveka koji je na svom imanju otvorio sirotište za decu koja su ostala bez roditelja. Samoinicijativno je krenuo da prima nezbrinutu decu na svoje imanje sve dok jednog dana taj broj nije došao do 40. Sada opstaju tako što primaju donacije u hrani i novcu od celog sela, budističkih hramova i raznih putnika prolaznika kao što smo mi.

Ovo sirotište danas ima školu, kuhinju za decu koja imaju redovne obroke i sve ostalo što im je potrebno za neometan razvoj. Od malena uče engleski. Sirotište se nalazi u selu blizu mesta koje se zove Khon Khen u centru Tajlanda. Ukoliko neko ima dobru volju da bude sa tom dečicom mesec ili dva kako bi im pomogao da uče engleski, neka mi se javi pa ću vas povezati sa osnivačem, da nekažem Fouderom, ovog sirotišta sa predivnom decom.

Moji prijatelji i ja smo ih posetili jedan dan i odneli im pakete knjiga. Mislim da su im se knjige dopale, ali ono što im je više značilo su tih par sati koje smo proveli sa njima.

Pogledajte video koji će vam dočarati bar delić ove lepote:

Kako da dobijete vaške na Tajlandu

Ukoliko ste na Tajlandu i nekim slučajem želite da dobijete vaške, imam odlične savete za vas. Prvo što morate da uradite jeste da odlazite na lokalne pijace, što prljavije, to bolje. Preporuka je da pipate sve što stignete pa da se hvatate za kosu. To je blaga opcija, ali možda upali.

pijacaLokalna pijaca na Tajlandu

Igrajte se sa dečicom na ulici, ako žele da vas zagrle, nemojte oklevati. Znate i sami da se vaške najbrže šire kod dece.

Ako ni pijaca ni deca ne upale, onda morate preći na oštrije mere. Javni prevozi su idealno mesto za prenošenje vaški. Preporučujem da naslanjate glavu na sedišta. Takođe, ako imate dugu kosu, obavezno je pustite.

Još jedna od oštrijih mera koja vas možete dovesti do vaški jeste posećivanje lokalnih zajednica gde se okupljaju putnici i spavaju u jednoj sobi njih 20.

DeteLokalna Thai porodica u svom dvorištu

Ako ništa od gore navedenog ne upali, onda vam preporučujem ono što je upalilo kod mene a to je da posećujete najjeftinije hostele. Tu sam ih ja dobila.

E sad, kada ste dobili vaške, neće vam biti baš prijatno. Ne znam da li je do mene, ali ove vaške sa Tajlanda grizu jače nego ove srpske. Glavna fora mi je bila: Imam vaške u glavu ko perinač.

Nakon par dana vam postanu dosadne i želite da ih se rešite. Ali tu dolazi do problema. Hajde objasnite ženi u apoteci, koja ne govori engleski, da vam treba šampon protiv vaški. Nakon par bezuspešnih pokušaja mahanja rukama i njukanja, odlučila sam da joj nacrtam šta mi treba. Savet za crtanje: nacrtajte vašku (možete videti kako izgelda na prvoj slici) i glavu sa kosom. Nacrtajte strelicu koja ukazuje na to da je vaška u glavi. Onda krenite sa dva prsta da pokazujete po svojoj glavi da nešto hoda tu. U tom trenutku će shvatiti šta hoćete i daće vam šampon.

Nakon 20 dana agonije, moja ljubav sa vaškama se završila. Konstantno isčešljavanje i pranje kose posebnim šamponom je dovelo do toga da se broj vaški smanji drastično i konačno nestane.

Nadam se da sam vam dala korisne savete za dobijanje vaški. Ako vam ne uspe sve gore navedeno, javite se, imam još par saveta u rukavu. I pazite šta želite, možda vam se i ostvari.

Od visina do dubina mora Tajlanda

Pre nego što krenete sa čitanjem bloga, zapitajte se kada ste poslednji put radili nešto po prvi put?

S obzirom da je Phuket poznat kao ostrvo za zabavu, i ja sam odlučila da ću se zabaviti. Na Phuketu sam prelomila da ću raditi stvari kojih se plašim. Bojim se visine, ali sam se odvažila da odem na parasailing. Bojim se velikih životinja ali sam ipak otišla da se oprobam u jahanju slona (o tome sam već pisala, pogledajte na linku). Takođe sam išla na takozvani bamboo rafting gde sam se spustila niz reku na splavu koji je napravljen od bambusa. Užasavam se ronjenja ali sam ipak otišla da ronim. To su 4 stvari koje sam po prvi put u životu probala i to na Phuketu.

Odlučila sam da ću raditi stvari koje me plaše kako bi proširila zonu komfora. Ne želim da budem rob statistike i svog mozga i da mi život prođe u prebrojavanju stvari koje sam propustila zbog straha.

Kliknite na sliku kako biste je uvećali

Bamboo rafting je bio lagan. Iako je splav napravljen od bambusa, dosta je čvrst. Malo potone u vodu kada se ljudi nalaze na njemu, ali nije strašno, plovi. Jedina stvar koje je bila opasna jesu zmije koje su visile sa okolnih drveća. Nisu mogle da dopru do nas ali da su pale sa drveta na splav, imala bih veliki problem.

Parasejling je bio začuđujuće prijatan iako mi je izgledalo strašno pre nego što sam se vinula u vazduh. Iako je velika visina u pitanju, nisam bila uplašena. Naprotiv, baš sam uživala. To mi je bio samo dodatni plus za moju želju da skočim iz aviona sa padobranom. Zanimljiva stvar ovde je ta što dok sam u vazduhu, iznad glave mi je lokalac koji nije vezan kao ja već se samo drži za ove konopce. Ludi ljudi.
iznad moje glave

Ronjenje mi je najteže palo. Osećaj da ste pod morem okruženi vodom i da ne možete da dišete bez neke sprave je užasavajuć. Baš mi je bilo teško i razmišljala sam da odustanem nekoliko puta i izađem iz vode. Borila sam se sama sa sobom i uspela da savladam sebe i ostanem sat vremena pod vodom. Iako mi je bilo teško, nisam dozvolila da mi to pokvari celokupni utisak.

Video jahanja slona možete videti na linku a ovde možete pogeldati video sa parasejlinga, ronjenja, bamboo raftinga:

Prva stanica na Tajlandu – ostrvo Phuket

Za vas koji ne znate, Tajland je monarhija, i dalje imaju kraljevinu. Juče, 5. decembra, kralj je napunio 88. godina i tom prilikom su mu organizovali ogromnu biciklijadu. Svi su nosili majice Bike for Dad, imaju veb sajt za tu manifestaciju www.bikefordad2015.com

king_thumbSlika kralja uzeta sa linka.

95% Thai ljudi su budisti. Budizam nije religija već način života koji oblikuje ljude tako da se okreću ka prirodi i svojoj psihi. Neverovatno je koliko su tajlandjani nasmejani, srećni i zadovoljni onim što imaju. Svi vam se osmehuju bez razloga i to je baš veliko osveženje.
Ono što mi je bilo smešno u Aziji pa i na Tajlandu su kreme za izbeljivanje kože. Kako se naše devojke mažu kremama za potamnjivanje, tako se devojke iz Azije mažu kremom od puža jer žele da budu bele. Iako imaju divne peskovite plaže, nikada nećete videti lokalca da se kupa između 10 i 18h jer ne žele da se izlažu Suncu.

snail whiteReklama za preparat za izbeljivanje kože

Moja prva stanica nakon Malezije je bilo ostrvo na Tajlandu – Phuket. Tu sam odsela u kući porodice koja uči siromašnu decu engleski. Ne rade ništa jer imaju ušteđevinu od koje mogu lepo da žice. Ne naplaćuju časove engleskog već to rade iz ljubavi. Nešto više o ovome u drugom postu.

Prvi utisak sa ulica Phuketa mi je bio njihov problem koji imaju sa električnim žicama. Nisu od početka ukopavali ove žice, samo su ih kačili na bandere i sada to liči na haos. Na jednoj banderi i po 50 i više priključaka tako stoji na otvorenom. Na većini mesta su žice spale toliko nisko da ih i psi mogu dohvatiti. Malo sam se plašila da prolazim pored tih žica.

n3PEA-1Slika uzeta sa ovog linka.

Dve glavne plaže na Phuketu su Phatong i Karon. Phatong je okrenut izlascima i omladini a Karon je mirnija plaža. Na turističkim mestima poput Phatong plaže, Tajland je dobio drugačiji oblik, neprirodan i usiljen. Nažalost, tako je svuda gde ima turista.

Na turističkim mestima je u mnogome razvijen sex turizam. Na sve strane možete videti devojke i ladyboy-eve (kako ih tamo zovu) koji nude masaže i propratne usluge. U barovima i kafićima možete videti lokalne devojke koje same piju piće, čekaju da im neko od stranaca priđe, ponudi piće, započne konverzaciju i onda one ponude cenu. U restoranima možete videti stariju gospodu kako sedi i večera sa mlađim lokalnim devojkama, drže se za ruke i šetaju ulicama. Patong plaža ima jednu ulicu koja je preobukirana momcima koji su obučeni u žene, ženama koje nude svoje telo, promovišu barove i ostale zabavne materijale. Ovo mi je baš pokvarilo utisak, ali srećom na Karon plaži ovoga nije bilo u toj meri. Čim se malo odaljite od turista, odmah je sve drugačje i utisak se menja.

iStock_000017412245_ladyboy_610x400Ladyboy slika uzeta sa linka.

slikaSlika lokalnih devojaka uzeta sa linka.

Gde god da sam bila, imala sam osećaj da se ne trude da ti prodaju. Ponude ti jednom, ako kažeš ne onda odustaju. Ponekad će te pitati How much. To znači da su spremni da se cenkaju. Prvu cenu koju predložite a da ulazi u njihov cenovni rang, prodaće vam. Nema tu nekog komplikovanog cenkanja.

Pre neki dan sam bila na plaži i jedan dekica je prodavao pletene ležaljke. Kada sam ga pitala koliko koštaju, on je odgovorio 600 baht što je 15 EUR. Inače se kreću oko 1200 bahta. Htedoh da kupim jednu i kada sam pogledala u novčanik, imala sam samo 450 bahta. Rekao mi je ok ok i onda je pokazao rukom na usta i uperio prstom u mene. Želeo je da me pita da li ću imati para da jedem ako mu dam poslednjih 450 bahta iz novčanika. Iako ne govori engleski, ispričala sam se sa njim. Ima sina i ćerku koji studiraju u Bangkoku, žena plete ležaljke a on ih prodaje po plaži. Dirnulo me je to što se prvo interesuje za mene kao osobu, da li ću imati da jedem pa tek onda uzima pare za sebe.

dekicaDekica koji mi je prodao ležaljku

Kada budem otišla sa Tajlanda, mnogo će mi nedostajati njihovo tropsko voće. Svaki dan pravim sebi voćne šejkove. Ponekad mi to zameni obrok. Ne samo da imaju voće koje mi u Srbiji nemamo, već im i ono voće koje mi imamo ima drugačiji ukus. Na Phuketu sam prvi put osetila kakav ukus banana treba da ima. Sladunjav mlečni ukus sa svilekastom teksturom. Imaju više vrsta banana. Na Phuketu sam prvi put videla kako raste ananas. Nisam znala da je jedan ananas jedno drvo i da on zapravo raste naopačke.

ananasFarma ananasa

Ako želite da se krećete efikasno na Phuketu, bilo bi super da iznajmite skuter ili motor. Pristupačno je i svi to rade. Međutim, zato što ima toliko motora, i nesreće su česte. Skoro svaki dan sam videla nesreće manje i veće.

Budizam se u nekim mestima pomešao sa lokalnim običajima i dobio drugačiji oblik. Npr, imaju boginju prosperiteta, veruju da će im ona doneti mušterije i pospešiti biznis. Zanimljivo je to što veruju da ova boginja voli crveno slatko piće. Iz tog razloga, svaka radnja ima otvorenu crvenu fantu sa cevčicom koja predstavlja počast boginji. Dakle, crvena fanta se prodaje samo zbog ove boginje. Nisam videla da iko ikada pije ovaj sok.

crvena fanta

Tajland je jako jeftin, jeftiniji od Srbije. Za manje od 50 RSD možete kupiti obrok na ulici! Kretala sam se po njihovim lokalnim pijacama i mestima gde nema turista tako da sam uvek mogla da nalazim i po tri puta jeftinije stvari nego ostali.

Pogledajte Phuket iz neturističkog ugla: