Kako sam hakovala život

Preko tri godine živim život kakav sam oduvek želela. Putujem tri meseca pa tri meseca radim. Smirena sam, osvešćena, nasmejana i srećna. Svi me pitaju kako sam došla do toga da ostvarim svoje snove. Odgovor je jednostavan: Zamislila sam želju. Eto ga i prvi hak:

1. Zamislila sam želju

Čovek koji nema cilj neće stići do uspeha čak i da mu je put čist jer ne zna gde ide. Čovek koji ima cilj i kome je put trnovit će doći do tog cilja jer zna gde se uputio. Kada sam bila u Urugvaju, pomislila sam kako bi bilo prelepo da upoznam Pepe Muhiku, bivšeg predsednika Urugvaja koji je živa legenda. Moja želja je toliko bila jaka da se ostvarila. (Ako niste, obavezno pročitajte kako je to bilo čarobno.). Dakle, zamislite želju i sve što radite treba da bude usmereno u ostvarenju te želje. 

2. Ne poredim se sa drugima

Kada sam bila mala i neosvešćena, poredila sam sebe sa drugim ljudima kako bih sebi dala nadu da imam vremena da uspem. “Eto ona je uspela u sa 29 godina, on sa 35… Imam ja još vremena”. Onda sam odrasla i shvatila da svako ima drugačiji životni put. Najveća greška koju možete da napravite jeste da se poredite sa drugim ljudima, ma koliko slični vama bili. Poklonite se tuđem uspehu, pomozite nekome da prebrodi neuspeh. To je sve. Ukoliko ste napredovali, samo nastavite. Ukoliko ste nazadovali, menjajte nešto. Toliko je jednostavno.

3. Zavolela sam svoju materiju, razvijala sam um

Delim pojavu čoveka na materiju/telo i um koje to telo nosi. Ove dve stvari čine jedinstvo koje je kompleksno i prelepo u svakom pogledu. Iz nekog razloga, društvo je postavilo drugačije kriterijume i mere vrednosi za to jedinstvo u zavisnosti od toga gde smo živeli. U Evropi je moderno biti mršav, dok se u Africi cene krupnije žene. Shvatite da je sve ok! Samo treba da kažete tome nečemu da je to sasvim ok, vi mu dajte vrednost. Prevaziđite svoje nedostatke fizički i radite na mentalnim prazninama. Znam da boli kada vidite koliko praznine ima u nama, ali samo tako možete popunjavati istu, tako što je osvestite. Razvijajte svoj um jer sigurno znamo da materiju nećete nositi sa sobom kada umrete, za um još nemamo dokaze.

Od Tatjane Vojtehovski na TEDxZemunu sam čula divnu stvar koja je ostala deo mene: Hajde da nazivamo stvari pravim imenima. Ovo mi je mnogo pomoglo kod upoznavanja sebe. Krenula sam da nazivam stvari pravim imenima, koliko god bolne bile. Kada se jave emocije ili misli koje nisu dobre,  kažem sebi: Osećaš i misliš loše. I tako krećem da osvešćujem deo po deo sebe do te mere da znam ko sam, bez guranja stvari pod tepih.

4. Probam nove stvari

Um se širi tako što mu dajete dodatni sadržaj, ne samo u informacijama već i u iskustvu. Terajte vaš mozak da se nalazi u situacijama u kojima se oseća nelagodno kako bi mogao da širi svoje polje delovanja. Kada se naviknete na konstantan unos novih iskustava, to će vam postati svakodnevnica. Naučila sam da vozim traktor u pirinčanim poljima na Tajlandu, pravila kuće od blata u Urugvaju, šila sebi odeću kod mame na šivaćoj mašini, kuvala jela iz celog sveta, pravila vebsajtove od nule… Sve te stvari, kada se stave u jednu osobu, čine da se ugao delovanja i načini razmišljanja u svakodnevnici proširi i oplemeni.

5. Mislim pozitivno

Ne, ovo nije izlizana fraza, ovo je istinita fraza. Toliko puta je pomenuta a tako malo puta upotrebljena da je počela da gubi na značaju. Naučite da mislite pozitivno i stvari će vam dolaziti same od sebe. Verujte, probala sam, radi. Ukoliko ste pozitivni, ljudi se lepe za vas, govore vam da zračite i da ne mogu da kažu šta je to što vas čini posebnim ali ima nešto. Da, to nešto je ta pozitivna energija koju šaljete u vaše okruženje. Svakodnevno srećem ljude koji su naučili ovaj hak i primenjuju ga. Ali takođe srećem ljude koji nisu spoznali čari pozitivnih misli i oni ne veruju da je ovo moguće. Na vama je da il ćete otvoriti vrata ovakvom pristupu životu. Moja prijateljica Mirjana Gomilanović mi je skoro rekla: Neki ljudi moraju da vide da bi verovali, ali suština je da verujete da biste videli. Probajte, bićete iznenađeni.

6. Pišem svoja pravila

Kako biste bili ok sa životom i samim sobom, morate napisati svoje sisteme vrednosti i pravila ponašanja u vašem životu. Nemojte se voditi pravilima sistema koje je društvo godinama pisalo i ukalupljivalo. Obrišite vrednosti društva i napravite svoje po kojima ćete živeti. Kada obrišete vrednosti koje je društvo nametnulo, prestaćete da tražite opravdanje društva za vaše akcije i život će vam postati mirniji. Vi najbolje znate šta vas čini srećnim, ne okruženje. Društvo će automatski reći: kola, stan, brak, deca, posao… Ali šta ako to nije slučaj? Kod mene nije. Morate živeti po svojim sistemima vrednosti. To je ključ potpune sreće.

Najbitniji sud koji je onaj koji imate o samom sebi. Ali nemojte se zavarati! Ne govorim o onom sudu koji dolazi iz čistog ega. Govorim o sudu koji dolazi iz iskrenosti prema samom sebi. Naučite da prepoznate koje stvari je potrebno menjati a koje karakteristike su vaša prednost. Kad to spoznate, ne treba da vas zanima šta drugi pričaju, da li vam govore da ste ludi što jurite svoje snove, da vam govore da ste ekscentrični ili bilo šta slično. O meni ljudi svaki dan govore razne stvari ali mene to ne dotiče. Iskreno me ne dotiče! Imam svoj put i cilj. Prihvatam inpute od okruženja i analiziram ih. Ukoliko vidim da je neko bio u pravu, poslušam. Ali me to ne dotiče na emotivnom nivou već samo na činjeničnom.

7. Živim za trenutak

Ovo sam ponovila ko zna koliko puta… Morate živeti sada! Prošlost nemate, budućnost ne znate da li ćete imati. A šta mi radimo? Ceo život provedemo pitajući se šta se desilo u prošlosti i kako to utiče na budućnost. U celoj toj drami, zaboravimo da živimo sada, da se osvrnemo na ljude oko sebe, na mirise, na boje, na prirodu, na emocije. Prođe nam život pred nosem.

8. Ne vezujem se, volim

Postoji razlika između vezivanja i ljubavi. Kada volite, to je zbog ljubavi, ne zbog sebične potrebe da imate nešto ili nekoga pored sebe. Ljubav treba da bude sama sebi cilj – ljubav zbog ljubavi, zarad te konekcije i uživanja u njoj. Kada sam to naučila, shvatila sam da mi ništa ne nedostaje. Sve mi je tu i uvek. Forme koje plasiraju defekti uma i tela su prolazne, a ta konekcija koja se ostvari u čistoj ljubavi ostaje i živi. Ovaj hak je jedan od ključnih jer je ljubav ta koja definiše sve odnose ovog sveta. Kada se vezujete, vi zavisite od te ljubavi a kada volite, vi ste slobodan čovek.

 

Zapamtite, vi definišete vaše stanje uma. Nemojte kriviti spoljne faktore ako niste srećni ili ostvareni. Porodica, deca, država, posao, nesrećno detinjstvo i ostale izgovore bacite niz reku i krenite da hakujete život. Radite na svom umu, osvestite ga, menjajte se. Garantujem da ćete bolje živeti. Proces dostizanja stanje svesti u kome sam sada je bio dug i mukotrpan i još uvek traje, ali se isplati. Srećna sam, što i vama želim.

Poruka svim lažnim vernicima… I onima koji se tako osećaju

Zdravo Srbine i Srpkinjo, hrišćani moji. Želim da vas pitam nešto: Da ste se rodili u Turskoj, bili biste muslimani, to je jasno kao dan. A da li vam je jasno da smo nebitni u procesu izbora religije? Jeste? E pa super, ajde onda da vam osvestim još po koju stvar kad smo već tu.

Možete da me osuđujete zbog ovoga što ću napisati, ali isto to društvo će mrzeti nekoga samo zato što je druge religije, tako da me vaša osuda ne dotiče.

Poruka svim lažnim vernicima i onima koji se tako osećaju

Ikona na zidu, brojanica na ruci, krst oko vrata, sveća u crkvi – na to se svela religija kakvu danas znamo. Hajde se izmestite malo iz svega toga i zamislite se da li to ima smisla? Čemu sve te forme? Da li se bavite suštinom i konekcijom sa vašim Bogom ili se klanjate nekim običajima i navikama, praznim izvikanim formama?

Kod religija je zanimljivo to da skoro svi pričamo o istim stvarima na drugačiji način. Svi pričamo o jednom te istom Bogu, Izvoru sve energije koja nas pokreće. Problem dolazi onda kada se zakačimo za formu kroz koju je plasirana ta suština… I onda dolazi do rastavljanja. 

Pravi vernik je onaj koji se istinski konektuje sa izvorom sve energije na ovom svetu, za božanstvom, nazovite kako god želite: Alah, Bog, Šiva… Najčistije ljude, koji žive po pravilima religije, sam našla na mestima koji nemaju nikakvo crkveno obeležje, nemaju ikona niti bilo koje druge forme.

Crkva je ustanova koja treba da prenosi priču o suštini, ali smo mi vekovima uspeli da izobličimo i obrnemo stvari tako da je crkva postala suština.

Ovako razmišlja prosečan verinik kod nas:

Zdravo Bože,

  1. bio sam u crkvi jednom mesečno,
  2. zapalio sam sveću svaki put,
  3. slavim slavu,
  4. nosim brojanicu.

Vidimo se u Raju?

Ne ide to tako braćela. Da ti prevedem:

  1. Bio si u crkvi jednom mesečno – potrošio si 3 sata
  2. Zapalio si sveću – potrošio si 200 dinara
  3. Slaviš slavu – istrošio si se i zadužio da bi se prežderavao
  4. Nosiš brojanicu – da bi drugi videli da si pobožan ili još gore, da bi sebe ubedio

A? Šta kažete? Postili ste nedelju dana oko Božića, tu oko Uskrsa?
Jao izvin’ te molim vas, nisam vas prepoznala zato što ste čekali ponoć da se prežderete čokolade i svinjetine. Post je čišćenje duše i tela, to nije obaveza koju ispunjavate jer je neko tako rekao.

Iz crkve odeš, gosti sa slave odu kući, post prođe, brojanicu skineš i sveća izgori… Zapitajte se šta ostane kada se ogoli sve to? Nemojte se bojati da priznate sebi istinu čak i kada vas dočeka praznina. Dobro je suočiti se sa svojim prazninama jer tek onda ćete moći da ih punite.

Da li mislite da je Bog u fazonu: „Ne čujem šta mi pričaš iz svoje kuće, idi u crkvu da se bolje čujemo, tu je dobar signal“. Molitva je ništa drugo nego fokusirana misao. Pokušajte to da radite svaki dan, da verujete toliko čvrsto u svoje želje i da ne dozvolite da vas okruženje poljulja. Onda ćete se naći u stanju u kome se svakog trenutka molite za svoje želje i vizije. Zar to nije sjajno? Probajte, provereno radi.

Buda je živeo 500 godna pre nove ere, Isus pre 2000 godina, Muhamed pre 1300 godina. Verujem da su svi oni dolazili da propovedaju istu stvar ali mi smo tumačili kako smo mislili da treba. Najgore je to što smo napravili ILUZIJU RASTAVLJENOSTI i dozvolili smo da nas rastavljaju forme koje govore o jednoj suštini.

Hint: odgledajte film: The man from the Earth.

Ako postoji neki uzvišen oblik, nemojte misliti da ga možete prevariti svojim formama i mazanjem očiju. To možete sebe lagati kako biste lakše živeli sa svojom prazninom. Zapitajte se malo da li vaš Bog, koji god on bio, od vas želi da nosite brojanicu ili da budete dobar čovek prema sebi i drugima (koje god oni religije bili)?

Da li ste nekada bili u vezi sami sa sobom?

Već duže vreme putujem sama. Ne zato što nemam sa kim, već zato što tako volim. Kopajući dublje po toj emociji, shvatila sam da sam ja u vezi sama sa sobom. Zvuči ludo, znam, ali dozvolite da objasnim.
O čemu se radi… Svi veruju da postoji ta neka osoba koja je vaša srodna duša, koja će upotpuniti vaše postojanje i vi ćete biti srećni do kraja života, cveće i proleće, bla bla. Barem tako želimo da mislimo i tako nam se servira. Pre svega mislim na one ljubavne filmove koji traju dva sata i objasne vam svu ljubav ovog sveta. Onda, kada krenete da živite život sa nekim, shvatite da ljubav nije film. Zaljubljenost prođe i ostanu dve osobe ogoljene jedna pred drugom. Onda to zajedništvo ili puca ili se pravi kompromis.

Verujem da postoji negde na ovom svetu neko ko je savršen samo za nas. Ali kada bismo verovali da će svako sresti tu neku osobu baš onda kada nam je vreme da stupimo u bračnu zajednicu (mislim po godinama), stvarno bismo bili naivni. I tako čekajući svoju srodnu dušu, mi se udamo i ženimo za onu osobu koja je bila kraj nas u trenutku kada je nama bilo vreme za brak. Svaka osoba u braku koje znam pričaa istu priču drugim jezikom – brak je kompromis, najvažnija je tolerancija.

A šta ako to tako ne mora da bude? Zamislite brak u kome ste oboje srećni većinu vremena. Ali postoji jedan uslov za to – da morate biti sami sa sobom u vezi pre nego što nastavite da budete u vezi sa drugim ljudima. Radi se o tome da većina nas ne poznaje sebe a očekuje da će uspeti da upozna druge ljude ili obrnuto, očekujemo da će drugi ljudi upoznati nas a mi ne znamo sebe.

Suština je da ne možemo očekivati da nas neko upotpuni. Moramo biti kompletni kako bismo uživali u onome što nam neko drugi daje. I to što dobijamo treba da bude samo plus, a ne nešto neophodno za vašu egzistenciju. Na taj način, nećete očekivati da vas neko usreći jer ćete već biti srećni. Očekivaćete da vam neko da ljubav i da vi uzvratite. Ljubav radi ljubavi, a ne ljubav radi popunjavanja praznina u nama. (u što sam ovo lepo rekla, samu sebe iznenadih, slobodno pročitajte opet boldovano)

Nemojte se truditi da se drugima svidite jer to ego traži od vas, da budete voljeni na što više strana. Krenite da razmišljate u pravcu: Da li se ova osoba meni sviđa i da li me čini da se osećam više srećno nego što jesam, da li me ova osoba čini boljim čovekom?

Znate šta je caka kod ove teorije… Kada jedom upoznate sebe i kada krenete da shvatate da vam nisu potrebni momci ili devojke da vas naprave celom osobom, onda možete biti bilo sa kim. Tako je, prva osoba koja zadovoljava vaše kriterijume po pitanju stila života i neke početničke hemije, to je to. Hemija će proći a ti i ta osoba ćete ostati. Ogoljeni jedni pred drugim ali srećni, ne očekivajući ništa sem čiste ljubavi koja treba da bude cilj za sebe.

Putujem sama, srećna sam. Ne tražim veliku ljubav u životu, živim život punim plućima i spremna sam za ljubav ako dođe. Otvorena za istu, izlečena od rana iz prošlosti, ne bojim se da volim i budem povređena jer sve je to sastavni deo ljubavi. Ljubav bez patnje ne bi ni postojala, mora da postoji nešto što će joj davati na težini a to je upravo ta bol. Ukoliko naiđem na osobu koja je samosvesna, kojoj ja nisam potrebna da bi ona bila srećna a koja je spremna da prihvati moju ljubav, sa tom osobom ću i ostati. Ne znači da će to biti za ceo život, niko vam ništa nikada ne može garantovati. Ali sam spremna da probam.

Probajte da budete u vezi sami sa sobom pa tek onda sa drugim ljudima. Morate voleti sebe da bi vas drugi voleli, morate poznavati sebe da bi vas drugi upoznali. Umesto što tošite vreme pokušavajući da nađete srodnu dušu i onda nastavljate da trošite vreme pokušavaju da se svidite toj osobi, probajte da se svidite sami sebi i onda kada se to desi, gledajte ko se vama sviđa. Birajte, nemojte da drugi biraju vas.

Postanite roditelj za primer uz ovih 14 saveta

Roditelji igraju glavnu ulogu u odrastanju dece. Slažem se da je i okruženje od značaja, ali roditelji su ti koji su sveprisutni. Zato je ova uloga jako bitna u odrastanju dece i kreiranju buduće generacije koja će voditi ovaj svet dalje.

Prikupila sam nekoliko paterna ponašanja prosečnog roditelja u Srbiji. Ukoliko ih se pridržavate, postaćete roditelj za primer, ali po srpskim standardima

1. Od malena ih zanemarite

Pobogu, pa vi ste opterećeni poslom, umorni svakog dana, odakle vam toliko energije da se još posvetite deci popodne? Vikend vam je jedino vreme za odmor, a deca mogu da se igraju u parku ili sa komšijskom decom.

2. Od igračaka samo pištolj i puška

Ako se dete ne igra rata, ništa niste uradili. Mora da zna kroz šta ste vi prošli, koliko ratova i borbi. Pa vam ništa ne fali. Neka nauči šta je puška i čemu služi, tako se jača. Što biste mu kupovali one američke gluposti za razmišljanje, one igrice za mozganje i memoriju? Uostalom, šta znaju ti ameri.

3. Krivite učiteljicu

Sigurno ste svesni da je vaše dete najpametnije na svetu. Naravno da je učiteljica kriva što ono ne zna matematiku. I nemojte da zaboravite da odete na roditeljski (pritom sređeni do maksimuma da ostali roditelji vide kako imate para iako možda to nije slučaj) i izgrdite javno učiteljicin pristup. Sram je bilo, ona vaše dete da unazađuje. Sramota.

4. Kupujte im telefone i brendiranu odeću

Jer ako ne nosi najmodernije, deca u školi će pomisliti da vam dete nije cool. To ne želite.

5. Vi najbolje znate koju školu dete treba da upiše

Uvek odaberite onu školu koju vaše koleginice ili komšinice preporučuju, ili pak školu koju ste vi oduvek želeli da upišete. Dakle lepo se raspitajte i ona škola koja ima najviše glasova, tu potencirajte. Morate shvatiti da ljudi oko vas znaju mnogo više od vas, pa eto, Milka ima nekog sestrića koji je upisao ekonomsku i eno ga sad mlati pare. Nikako nemojte pratiti afinitete deteta od malena i shodno tome donositi odluku. Jer, ne znam da li ste čuli nekoga da je zaradio pare od afiniteta?

6. Kada ste imali loš dan, obavezno udrite po deci

Razumemo da su roditelji generalno uvek pod velikim stresom i ako vam je bio loš dan na poslu, pa morate to istresti na nekome. Deca su tu, bespomoćna, može na njih, šta ima veze. Usput pronađite neke sitnice koje nisu uradili kako ste vi želeli i krenite da im pričate kako su nesposobni za život i kako čovek ne može na njih da se osloni.

7. Sport košta, to preskočiti

Ni pod tačkom razno ih nemojte voditi na sport. To je čisto gubljenje para. Mogu da se izigraju u dvorištu ili na ulici, šta ima veze. Vi ste odrasli bez trenera, pa evo, živi ste i zdravi, ništa vam ne fali.

8. Žurke, naravno da ne

Droga u piće i te fore, ma hajte molim vas. U vaše vreme se mnogo drugačije zabavljalo, ova omladina preteruje. Na festivale ga ne puštajte, tamo se okuplja kojekakva bagra.

9. Hvalite dete što više

Nemojte zaboraviti da hvalite dete šta god da uradi, sunce mamino. Nikako mu nemojte reći da i ono može da pogreši. Dakle, vaše dete je nepogrešivo! Ono mora uvek da uradi sve najbolje, jer je to ipak vaše dete.

10. O detetu sve najbolje

Da se nadovežem na prethodnu stavku, ne samo da ćete ga hvaliti stalno već ćete to raditi najviše u prisustvu komšinica i rodbine. Jer koliko god dete bilo neuspešno u nečemu, pričajte da je najbolje jer bi ljudi trebalo da vam zavide. Da kada odu svojim kućama, obavezno izgovore: Eto vidiš kako Majin mali, on ima sve petice. A ti, ti duduk?

11. Kreativnost – ma jok

Baviti se kreativnim stvarima je gubljenje vremena. Najbolje je da uče nešto što može da im služi kroz život, advokaturu ili tako nešto. Ništa slikanje, vajanje i tako to. Samo da se bavi poslovima od 9 do 5, da je redovna plata a ostalo ćemo na tenane, ako Bog da.

12. PUTOVANJA – BOŽE SAČUVAJ

Ni po koju cenu nemojte da mu dozvoljavate da putuje, jer opasan je taj svet, kidnapovaće ga neko, silovaće i ko zna šta… Pored toga, nema se para. I tako je najbolje da ostanemo u Srbiji. Zašto moraju svi da putuju, to je gubljenje vremena. Ne mogu naša deca kao neka tamo iz Francuske, mi smo gladni, nemamo posla, oni tamo preko imaju sve, med i mleko.

13. Nemojte ih ohrabrivati

Ukoliko im dajete vetar u leđa i govorite im da oni mogu uspeti u životu, samo ako budu dovoljsno istrajni, oni će stvarno uspeti i posle ćete ostati sami, deca će otići svojim putem. A podsvesno, vi zapravo želite da ih držite pored sebe da se ne biste osećali sami. Jasno je da će vam i to dojaditi jer će napuniti 30 godina pored vas i tražiće vam 200 dinara da bi izveli devojku na piće, ali bože moj, sve ima svoju cenu.

14. Derite se što jače kad pogreše

Ako slučajno nešto pogreše, vaša nepogrešiva deca, onda se derite na njih. Govorite im da su nesposobni i da nikada ljudi od njih neće biti. Jer batina je iz raja izašla, slobodno vi.

Ukoliko pratite ovih 14 saveta, ovi rezultati su zagarantovani:

  • Dete koje nije samostalno
  • Dete koje se boji života
  • Dete koje je nesigurno
  • Dete koje voli sigurnost i plaši se da rizikije
  • Iz prethodne stavke proizilazi da teži ka državnom poslu
  • Dete koje neće kreirati svoje okruženje već će se povinovati tuđem – npr radiće u tuđim kompanijama, živeće sa vama dok se ne oženi i uda (pa i tada)
  • Dete koje će imati milion emotivnih blokada
  • Dete sa kompleksima, fizičkim i psihičkim
  • Dete koje će svoje mane prikrivati i stideti se njih iako smo svi mi samo ljudi

Dakle, mnogo je lakše zabraniti sve ove stvari i posle ste mirni. Nemojte se truditi da mu objasnite šta je dobro a šta loše, da ga naučite pravim vrednostima. To jeste učinkovito jer će dete onda znati da se ponaša u svakoj situaciji, ali mnogo vremena to oduzima a vi vremena nemate.

Uostalom, šta ja vama pričam, do sada sam bila samo u ulozi detetea. A šta jedno dete zna?

Tekst lektorisala: Marija Kanazir.

Da li si turista ili putnik?

Godinama putujem i kao putnik, i kao turista. Ljudi često poistovećuju  ova dva pojma, a oni se zapravo suštinski razlikuju. S obzirom da sam bila u obe uloge i znam svaku od razlika, rešila sam da vam to sumiram u jednom postu.

1. Način pripreme putovanja

travelerSlika preuzeta sa linka.

Turista ima svoj ritual koji kreće od studioznog istraživanja, nastavlja se akcijama bukiranja hotela i turističkih tura. Pakovanje počinje tri nedelje unapred. Karta se kupuje povratna.
Putnik kada odluči gde će ići, pakuje ranac pola sata pred put i odlazi. Najbitnije je da ima kartu, a za sve ostalo će se snaći kada stigne gde se uputio. Karta se obično kupuje u jednom pravcu, jer putnik ne zna gde će ga put odvesti.

2. Izbor smeštaja

Turista spava isključivo u hotelu, što više zvezdica to bolje.
Putnik spava u hostelima, kućama lokalaca, šatorima, parkovima, plažama.

3. Fotografisanje

foto
Prva i druga slika preuzete sa linka i linka. Treća slika je privatna kolekcija iz Kenije.

Turista obavezno ima selfie stick jer je jako bitno da se oni nađu na fotografiji dok je u pozadini neka stara zgrada čiju istoriju ne znaju, niti ih zanima. Ukoliko su ikada bili da vide toranj u Pizi, zna se koju sliku su okačili na društvenim mrežama.
Putnik koristi svoj telefon ili GoPro (retko koriste skupe kamere). Putnik slika okruženje, ljude i njihove interakcije, boje, prirodu, životinje. Putnik nikada neće stati ispred Tornja u Pizi i slikati se kako ga pridržava da ne padne!

4. Način ishrane

Turisti na Tajlandu jedu picu, pastu, hamburgere u Meku. Ponekad i pomfrit.
Putnici na Tajlandu jedu Pad Thai i ostalu lokalnu hranu.

5. Suveniri

ilny-white-v-1__52993
Prva slika uzeta sa linka. Druga slika – stvari koje sam donela iz Azije.

Turisti kupuju u skupim turističkim radnjama. Obavezno imaju bar jednu stvar sa I <3 NY.
Putnici kupuju na lokalnim pijacama. Skupljaju suvenire iz okruženja poput peska, kamenja, novčića…

6. Kretanje na putovanju

Turisti najčešće iznajmljuju automobile, ili se voze taksijima. Plan kretanja im je unapred definisan, obično kroz neke turističke ture, unapred kupljene na internetu ili kod lokalnog turističkog vodiča. I kada se kreću sami, turistički vodič i mape su obavezna oprema. Informacije su unapred prikupljene sa više strana.
Putnici se voze loklanim autobusima, autostopiraju ili pešače. Nemaju plan kretanja, već idu gde ih put vodi. Kreairaju sami svoje ture na osnovu stvari koje im se sviđaju a ne na osnovu stvari koje su našli na besmislenim listama top mesta u nekom gradu. Putnici znaju da sve informacije mogu pronaći u okruženju, pitajući ljude, ili na Google mapi.

Pogledajte samo Google listu top 9 mesta u Beogradu:

belgrade

Ako mene pitate, ova lista bi bila značajno drugačija.

7. Stvari koje nose

Turista najčešće nosi više kofera za deset dana. Pakuju fen za kosu, sve moguće kremice, više pari cipela. Bitno im je kako će izgledati pa zato i nose sve te stvari. Turisti koriste frotirske peškire koje su doneli od kuće, koji su im zauzeli pola kofera, ili one iz hotela.
Putnici nose ranac za tri meseca putovanja. Ovo se povezuje sa činjenicom da putniku nije bitno kako izgleda, on nosi jednu trenerku i par majica. Bitnije je šta se nalazi oko njih. Putnik je praktičan i koristi mikrofiber peškire jer se suše za dva minuta. Kao na primer OKAPI peškiri.

8. Društvo na putovanju

Turisti vole da putuju u grupi, makar bili njih dvoje.
Putnici najčešće putuju sami. Ne vole da ih iko remeti od procesa integracije sa lokalnim stanovništvom. Putnici vole da budu fleksibilni, što se ne može uvek postići ukoliko ste sa nekim.

ZAKLJUČAK

Naravno da postoje varijacije i da niko nije isključivo turista ili putnik. Ove karakteristike variraju od osobe do osobe. Suštinska razlika je da su putnici slobodni, oni idu u nepoznato i vole to. Znaju da vide zanimljivosti u svakom ćošku grada. Turisti vole strukturu i unapred definisane planove kretanja. To im daje sigurnost.

Da li će neko biti putnik ili turista to ne zavisi od opredeljenja za jedno ili drugo, već od tipa osobe. Ukoliko je osoba sigurna u sebe, voli avanturu i ljude, sigurno će se pronaći i uživati u ulozi putnika.

Kada sam se vraćala sa svojih turističkih putovanja bila sam ista Milica koja sam bila i pre, bogatija za 300 slika. Kada sam se vraćala sa putovanja u kojima sam bila putnik, vraćala sam se kao nova verzija mene, unapređena. Sve ostalo je išlo u drugi plan.

Međutim, ne ide sve u korist putnika, postoje dve prednosti turista:

  1. Turista doživljava putovanja kao deo života, a putnik kao ceo život. Putnik je navučen na putovanja i kada je na jednom mestu duže od par meseci to može stvoriti opterećenje i nemir .
  2. Turista oseća uzbuđenje pred svako putovanje. Putnik se toliko navikao na putovanja da su se oni leptirići u stomaku koji se javljaju veče pred put potpuno izgubili.

Šta ćete vi biti, turista ili putnik, to zavisi samo od vas. Ono što vam mogu zasigurno reći jeste da jendom kada postanete putnik, nema nazad. Sa tim morate da živeti ceo život. I da mogu da biram, opet bih izabrala da budem putnik. Stvari koje naučite u toj ulozi se ne uče u turističkim vodičima.

DODATAK
U ovom postu možete pogledati super ilustracije razlike između putnika i turiste: These 12 Minimalistic Illustrations Show Differences Between Tourists And Travelers

Tekst lektorisala: Marija Kanazir

Ne ignorišite pozive za pomoć – priča o kasetofonu

Koliko puta vam se desilo da vidite problem u okruženju i da ga ignorišete? Verovatno bezbroj puta. Najčešći razlozi su da nemate vremena, para niti volje da pomognete nekome kome je pomoć potrebna. „Nisu to moja posla“, „Imam i previše svojih problema da mislim o tuđim“ – kažu ljudi. Ako se fokusirate samo na rešavanje svojih problema, možda ih nikada ne rešite jer jedinka nije svemoćna.

Mnogo bolji pristup rešavanju problema je kada to radimo kao zajednica. Možda vi nemate rešenje nekog vašeg problema ali neko iz zajednice će ga sigurno imati, i obrnuto. Svet ide u tom pravcu da se sve više povlačimo u sebe i ne obraćamo pažnju jedni na druge. Najbitnije da smo svi prividno srećni, da je forma tu, a to šta se dešava unutar nas samih, sve borbe i suština je sakrivena jer je danas sramota biti nesrećan.

U vremenu u kome ne primećujemo jedni druge, gospođa po imenu Ljiljana je odlučila da bude primećena i podeli svoju muku sa svetom na autobuskoj stanici na Karaburmi. Ljiljana je ostala sasvim sama u ovom svetu prepunom ljudi. Bez struje je već 20 meseci i teško je bolesna. Već 6 godina, jedini prijatelj joj je kasetofon. Svaki dan kada joj je teško, ona se snima jer je to jedini način da je neko čuje. Kasetofon se pokvatio pre par meseci i od tada plače svaki dan. Ljiljana je odlučila da zatraži pomoć tako što će se obratiti ljudima na stanici preko natpisa koji možete videti u nastavku.

poziv

Poziv sam primetila jer sam čula kako neki ljudi komentarišu: „Luda žena, pusti je“.  Iz ovog natpisa sam shvatila da ova žena nije luda već sposobna. Odlučila je da reši svoj problem na inovativan način. Podelila sam njen poziv na društvenim mrežama i istog dana se javio prijatelj Bojan Šmidling. Kaže da će joj kupiti i poslati kasetofon ako je ozbiljna. Nakon što sam razmenila par poruka sa gospođom Ljiljanom, dobila sam više informacija kao i adresu stanovanja.

Bojan je ispnio obećanje, kupio je kasetofon i poslao Ljiljani!

bojanBojan kupuje kasetofon

Ljiljana je potvrdila prijem istog danas, 1.9.2016. Presrećna je. Jedan natpis na stanici, jedan šer na društvenim mrežama i jedan Bojan su doprineli da osoba bude opet srećna nakon par meseci tuge.

Najviše bih volela kada bismo krenuli da komuniciramo probleme u cilju rešavanja istih, ne samo kuknjave radi. Budite otvoreni da pomognete nekome ko vam se obrati sa problemom. Nemojte ignorisati jedni druge. Pomozite i otvorite se za mogućnost da vam drugi pomognu.

Zajedno do svetlije budućnosti 12 đaka

Proputovala sam, videla siromašnog i bogatog sveta. Pomognem svima koliko mogu, koliko mi vreme i mogućnsoti dozvoljavaju. U ruralnom delu Kenije sam naišla na još jedan primer siromaštva. Međutim, ovaj prizor me je pogodio i pokrenuo. Naišla sam na 12 đaka, u školi na poljani, koje čeka svetla budućnost, samo im je potreban mali podstrek okruženja koji oni nemaju. Ponekada, deca ne jedu danima ali svaki dan dolaze u školu, uče i nadaju se.

Više o školi i mom iskustvu možete pročitati u OVOM blog postu.

Pozivam sve ljude dobre volje da doniraju 1, 5, 10, 100 ili koliko god EUR su u mogućnosti kako bismo poboljšali uslove u kojima ova divna dečica uče. Naše malo, za ovu dečicu može da bude mnogo, zato vas molim da pomognete!

NAČIN NA KOJI MOŽETE DONIRATI

PAYPAL: milica.radovic.bg@gmail.com
Uplata na žiro račun: 160-5100102086212-36

U zavisnosti od prikupljenih sredstava, plan nam je da:

  • ogradimo školu tako da krave i koze ne uznemiravaju decu
  • sprovedemo vodu tako da deca mogu da održavaju higijenu
  • cementiramo pod tako da deca ne hodaju po zemlji i prašini
  • da kupimo knjige za decu

Svaki dinar potrošen će biti opravdan ljudima koji doniraju. Slaćemo redovno slike napretka.

POKLON ZA SVE LJUDE DOBRE VOLJE

  1. Ukoliko donirate ispod 10 EUR – dobićete sliku dečice sa zahvalnicom
  2. Ukoliko donirate između 10 i 50 EUR – dobićete 5 dana besplatnog smeštaja na Rusinga ostrvu
  3. Ukoliko donirate između 50 i 200 EUR – dobićete 10 dana besplatnog smeštaja na Rusinga ostrvu
  4. Ukoliko donirate između 200 i 500 EUR – dobićete 20 dana besplatnog smeštaja i hrane na Rusinga ostrvu
  5. Ukoliko donirate preko 500 EUR – dobićete mesec dana ili više besplatnog smeštaja i hrane na Rusinga ostrvu

MOLIM VAS DA POMOGNETE, MAKAR I ŠEROM!