Kada ste poslednji put pomogli strancu?

Nedavno sam u Beogradu, na početku Kneza, ugledala momka i devojku sa rančevima na leđima, pričaju sa nekim dečkom, reklo bi se lokalcem. Bila sam u žurbi između sastanaka i nisam mogla da im posvetim vreme iako sam želela. Ubeđivala sam sebe da im ne priđem: Nemoj Milice, imaš posla, snaćiće se, nastavi, produži.
Međutim, nakon pet koraka sam se okrenula i prišla im, to je jače od mene, saosećam se sa putnicima. Ponudila sam da ih častim kafu i da im dam savete oko grada. Pristali su. Ništa od mog sastanka.

Njihova priča kao iz bajke
Nemci su, ona je 19 a on 20 godina. Zajedno su 3 godine. Pošto nisu želeli da studiraju, slobodnijeg su duha, odlučili su da obiđu svet zajedno. Radili su 7 meseci i zajendo zaradili 13 000 EUR. Radili su i dan i noć, po tri posla ponekad. Štedeli su na svemu da bi skupili te pare, čak su vozili bicikl do posla, nisu koristi prevoz. Kažu mi da su se njihovi roditelji jako brinuli za njih, ali onda su oni seli sa njima i ispričali im sve rizike kojih su oni svesni i da će biti na oprezu. Na kraju su ih podržali! (dodala bih da se roditeljski mindset Nemačke i Srbije dosta ralikuje, kao što možete primetiti)

1460481857785

Rančevi sa kojima putuju

Plan im je da autostopom putuju i da spavaju u šatoru koji su poneli sa sobom. Veruju da će putovati blizu dv godine, planiraju da ostaju gde im je lepo i u jednom trenutku da odu u Australiju gde žele da zarade dodatan novac i nakon toga pređu u Latinsku Ameriku. Veče pre nego što smo se sreli, oni su spavali kod neke bake u Pančevu, u njenom dvorištu. Baka ih je uredno sprovela njenim imanjem, pokazala im kokošinjac koji sama održava i poklonila im 10 jaja koja su oni nosili u nekom cegeru.

Nakon što sam čula sve ovo, ostalo mi je samo da im ponudim da prespavaju par dana kod mene u garsonjeri, maloj ali dovoljnoj za svo troje. Bilo je hladnjikavo noću, nisam mogla da ih pustim da se smrzavaju negde na zemlji. Odvela sam ih kući, dala im ključeve i otišla natrag na posao.

Bili su fini gosti, prezahvalni zbog krova nad glavom. Jedno veče su, za mene i mog druga Branu, spremili večeru. Bilo je lepo.

Odlučila sam se da podelim ovo iskustvo sa vama zato što sam trenutno u Keniji, sada sam ja opet ta osoba koja hoda izgubljeno Nairobijem sa rancem na leđima. Mnogo bi mi značilo da me neka Rebecca iz Nairobija pozove na neobazevzni čaj ili kafu, da se ispričamo, razmenimo par ideja i osmeha.

Da zaključim
1. Ako vidite nekog stranca sa rancem na leđima, ponudite im parče pice ili kafu. Znači im mnogo. To su obično inteligentni i zanimljivi ljudi, naučićete mnogo od njih.
2. Ako ste roditelj, nemojte držati decu vezanu za vas, pustite ih u etar, neka iskuse život sami. Nemojte ih sputavati držeći ih u svojoj kutiji. Ovo dvoje nemaca će se vratiti sa svog puta kao dve nove, obogaćene osobe za ceo svet! Zar ne želite to vašem detetu?

Životne lekcije koje sam naučila u Aziji

Skoro sam sabrala brojke sa mog putovanja po Aziji i sama sam se iznenadila. Naime:

  • ukupno sam prešla blizu 33 000 km
  • provela sam u avionu oko 70 sat
  • posetila 7 zemalja
  • vreme provedeno na putu: 100 dana

Najčešće pitanje koje dobijam je: Šta si naučila novo, šta te je promenilo?
U suštini, najbitnije lekcije se mogu sumirati u devet stavki:

1. Ne živimo u sadašnjosti

iznad moje glave

Živimo u džungli krajnjih rokova, projekata, ljudi različitih energija, šumova i buke. Konstantno razmišljamo o stvarima koje su se desile i kako te stvari utiču na buduće događaje. Retko se zaustavimo da uživamo u ovom momentu. I tako upadnemo u loop življenja u prošlosti, koja je prošla i neće se vratiti, i budućnosti koju ne znamo da li ćemo imati. Ovaj trenutak je sve što imamo, uživajte u njemu, živite ga.

2. U svakom trenutku imam sve što mi je potrebno

DCIM100GOPRO
Putovala sam sa rancem na leđima 100 dana. Bilo je mnogo lakše nego što sam mislila. Neverovatno je kako stvaramo sami sebi potrebe i zavisti od raznih stvari. Udaljavamo se od prirode iako je ona u stanju da nam pruži sve što nam je potrebno. Na putovanju sam bila prinuđena da se snalazim sa stvarima iz okruženja. Kada se povredim, uberem aloju iz bašte i mažem to par dana – odličan lek. Kada sam dobila vaške, pravila sam prirodne preparate od limuna koji su krenuli da deluju, ali ne dovoljno brzo.
Međutim, nebitno je da li se nalazim u okruženju gradske džungle ili prirodne džungle, imam sve što mi je potrebno da opstanem – lud um koji veruje u čuda i pozitivu. Sa tim pogledom na svet, sve ću uspeti.

3. Osmeh je univerzalni jezik

DCIM100GOPRO

Jezičke barijere su prepreke za obične ljude, ali ne i za ljude koji umeju da se osmehuju od srca. Kada se osmehnete nekome, očekujte osmeh nazad, nebitno koji jezik govorio.

4. Raspon sreće je isti kod svih ljudi

e3d9e26b89d7e1d010f49b9539844aee08e774c3

Najveći šok su mi bili nasmejani ljudi na Tajlandu, srećni suštinski što im se vidi na licu punom spokoja. Njih ima 68 miliona i retko da sam naišla na osobu koja je namrgođena ili neprijatna. Nemaju mnogo ali imaju sve, srećni su i to se oseća. Često sam pravila paralelu između tih srećnih osoba i onih koji su srećni jer imaju kule i gradove. I razlike nema – sreća je sreća. Shvatiš da je sreća stanje uma a ne vašeg okruženja.

5. Nemanje planova je nekada najbolji plan – moraću češće da se izgubim

177181310f7fa7ff961788be6bb9815f0bff4662

Kada ste sami negde u belom svetu, osećate se sigurno sa nekim okvirnim planom kretanja. To je super ali ne i najbolje rešenje. Ponekada je najbolje da nemate plan i da se prepustite ulicama, mirisima, bojama i ljudima. Neka vas vodi okruženje. Kada god sam se prepuštala i šetala bez plana, uvek sam nailazila na neverovatne predele, stvari koje sigurno ne bih sa nekim planom kao i na zanimljive drugačije ljude. Kada nemate plan, možete ostati u jednom mestu koliko god želite a možete se pokupiti istog trenutka i otići dalje. Sloboda i trenutak iznenađenja su ključni.

6. Privrženost (attachement) je vaš najgori neprijatelj i uzrok problema

DCIM100GOPRO

Privrženost je najveći problem sadašnjice. Najčešće se manifestuje kroz zavisnost od stvari, ljudi i osećanja. Vezani smo za druge ljude u toj meri da smo u većini slučajeva fokusirani na njih, ne na sebe. Onda razvijamo emocije, osnovane ili ne, koje nas sputavaju i mute nam rasuđivanje. Najgori oblik privrženosti je za materijalne stvari. Okružujemo se stvarima koje nam ne trebaju i koje ne koristimo. Gomilamo ih kako bismo popunili neke druge praznine u nama. Doživljavajte ljude, emocije i stvari. Nemojte osećati zavist i privrženost istima jet je to jedan oblik zatvora.

7. Nikada nismo sami

5b1bcb8bb5d8f3dda92d0b9df80f2e0f37d6462d

Usamljenost je stanje mozga, ne činjenica. Mi nikada nismo sami. Pitaju me ljudi kako sam putovala sama po Aziji, da li sam bila usamljena. Ne razumem kako je to moguće kada oko mene ima toliko zanimljivih ljudi koji su putnici, lokalci, živa bića…

8. Sigurnost je iluzija 

ef06fc478b2efcb8826fd283464e649eae9784a6
Ljudi vole sigurnost a to je zapravo iluzija koju kreiramo kako bismo lakše živeli u ovom neizvesnom i promenjivom svetu. Ništa nije sigurno, pa zašto onda praviti te iluzije sigurnosti? Radite stvari koje želite iako su one rizične! Uživajte u svakom trenutku nesigurnosti jer je to najveća zabava koju možete imati svakog trenutka.

9. Svet je ogromno mesto i mnogima smo potrebni

Capture

Nismo ni svesni koliko ima ljudi kojima je potrebna pomoć. Kada bismo napravili balans, svi bi imali sve što im treba. Zato sutra pomozite nekome, naučite nekoga nešto, nasmejte nekoga u vašem okruženju. Svi kada damo po malo, to je mnogo za ovaj svet.

Svaki dan u godini vam želim…

Došla je nova godina i sa njom razne želje. Pristižu mi mailovi, sms poruke, društvene mreže se zapalile. Čitam sve te poruke i većina njih je generička: Da je ljubavi, sreće, zdravlja i tako to.

Odlučih da vam odgovorim tako što ću napisati blog o tome šta sve želim ljudima na celoj planeti u globalu i pojedinačno svakoj individui. Sve što ću vam poželeti, želim vam svaki dan a ne samo jedan dan u godini.

Na globalnom planu nam želim da:
1. prestanemo da uništavamo ovu planetu brže nego što ona može da se oporavi

10641180_1526395577677817_2722540294940293872_nSlika uzeza sa linka.

2. poštujmo različitosti jer je u tome lepota ovog sveta, učimo jedni od drugih

threepeople_mdSlika uzeta sa linka.

3. ne odvajamo ljude po veri, boji kože niti nacionalnosti (prema mom mišljenju, to je najviši nivo ljudskog apsurda)

12376077_1526395531011155_472777739506659674_nSlika uzeta sa linka.

4. naučimo da delimo! Na svetu ima svega dovoljno, ako bismo naučili da delimo, svi bi imali dovoljno.

12347850_1526395441011164_5887743850636694340_nSlika uzeta sa linka

5. prestanemo sa ovim apsurdnim ratovima i uništavanjem svega što smo vekovima stvarali

10364184_10155001234200444_5178364910873643352_nGaza. Photo by Belal Khaled

Ono što vam želim kao pojedincima:

  1. Sve što vam treba imate u ovom trenutku, postanite svesni toga
  2. Ne jurite za novcem jer ga nikada nećete stići, jurite za iskustvom i znanjem jer vam to ostaje zauvek
  3. Živite u sadašnjosti, u ovom trenutku – prošlost i budućnost nemate
  4. Naučite da volite sebe da bi drugi mogli da vas vole
  5. Upoznajte sebe da bi vas drugi upoznali
  6. Prestanite da kukate i uzmite život u svoje ruke (jeste strašno ali je moguće)
  7. Živite kako želite, a ne kako drugi žele da vi živite
  8. Skinite svakodnevne maske, pokažite ko ste zapravo. Tek onda ćete zasijati u punom svetlu i naći svoje mesto pod Suncem.

Dakle, mogu da vam želim sreću svaki dan svake godine, ali ona je u vašim rukama, morate je želeti sami sebi.

Da li si i ti rob?

Od kako sam krenula na ovaj put, ljudi me non stop pitaju: Da li ti je teško što si sama? Ovo pitanje dobijam sa svih strana, kako iz Srbije, tako i od strane ljudi koje srećem na ovom putovanju. Moj odgovor je: Ali nisam sama, imam sve ove ljude oko sebe.

To me je navelo da razmišljam o tome zašto ljudi smatraju da je teško biti sam? Zašto se ljudi plaše samoće? Zapravo, kada ste sami i kada se upoznate sami sa sobom (spoznate sebe), onda shvatite da ste sebi najbolji prijatelj i da boljeg nećete imati. Shvatite koliko vam je zapravo zabavno kada ste sami sa svojim mislima. Onda kada se oslobodite ropstva samoće i potrebe da budete uvek sa ljudima, onda će vam druženje postati kvalitetnije.

CPK2ytJXAAI8ads

Pored oslobođenja od samoće, jako je bitno oslobođenje od ropstva stvarima. Došli smo u socijalni stadijum gde je jako bitno šta ste obukli i na koji način smo to uradili, da li su krojevi poklopljeni i da li su boje uparene. Tek kada malo bolje razmislimo o tome shvatimo koliko je to zapravo površno. Tek kada se budete lepo osećali sa najgorim krpama na sebi, onda je ok i da se sredite ponekad. Loše je kada ste rob sređivanja.

Savet i zaključak
Ljudi ne žele da ostanu sami jer se plaše suočavanja sa svojom nesavršenom ličnošću. Skupe stvari koriste kao spoljašnju masku koja ima za ulogu da sakrije to što se krije unutar njih. Moj savet svima koji su se prepoznali u ovom postu je da odete negde u prirodu na par dana sami, bez interneta, telefona i bilo kakvog dodira sa spoljnim svetom. Za tih par dana ćete upozanti sebe kao što niste za prethodnih par godina u džungli zvukova, mirisa, obaveza, ljudi i betona. Ono što ćete spoznati jeste da ste nesavršeni i da je u tome lepota ovog sveta, u različitosti.

 

Naslovna slika preuzeta sa ovog linka.
Slika u tekstu preuzeta sa ovog linka.