Kako sam gradila kuću od blata u Urugvaju

Kada izgovorimo „kuća od blata“, smatramo da je to nešto što pripada dalekoj istoriji, da je to primitivno i nemoguće u urbanim sredinama. Obično vezujemo ovaj koncept za kuće u Africi, Indiji i ostalim zemljama trećeg sveta koje nisu razvijene. Međutim, grupa hipika je u modernoj istoriji pokrenula ovaj koncept izgradnje kuća od blata koji je postao popularan širom sveta.

Kuća od blata ima višestruke prednosti:

  1. Jeftinija je od standardne kuće sa ciglama
  2. Traju dugo, zavisi od gradnje ali najčešće između 200 pa čak i do nekoliko hiljada godina
  3. Upijaju vlagu
  4. Održavaju temperaturu, prirodni su izolator tako da se to jako isplati
  5. Ne izazivaju alergijske reakcije i zdravije su za život
  6. Ekološke su

U Urugvaju sam i pomažem dečku koji se zove Federiko, ima 29 godina. Umesto života u gradu, odlučio je da živi sa svojom devojkom u selu. Na jednom od porodničnih imanja je krenuo sa izradom ekološke kuće od blata.


Federico

Imanje se nalazi pored lagune tako da kuća koju pravimo ima pogled na vodu. Na imanju su improvizani uslovi za život ali je sve tako lepo usklađeno da mi ništa ne fali dok živim i radim ovde.

Kuća mi je šator. Spavam u vreći za spavanje koju nosim svuda sa sobom, ali nemam dušek ispod pa me malo žulja zemlja, noću je hladnikavo. Ako padne kiša baš je vlaga jer je i šator smešten pored bara. Celo imanje je okruženo vodama što je jako lepo.

Improvizovan tuš nema tople vode već je samo prikačen na crevo sa vodom. Juče je Fernando doneo spravu koja će se prikačiti na ovaj tuš kako bi imali toplu vodu.

Toalet je takozvani suvi toalet (dry toilet). To znači da se tu samo kaki, ako želimo da piškimo to moramo da uradimo bilo gde na polju. Proces velike nužde je takav da se moramo popeti na ovu platformu, pomerimo dasku I završimo poso. Umesto da pustimo vodu, ubaci se malo zemlje da upije vlagu. Podignuta zastava koja stoji sa leve strane nam služi da znamo kada je neko u toaletu.

Od svega mi se najviše sviđa kuhinja. Federiko se stara da non stop imamo punu kuhinju hrane. Obično ja kuvam jer mi je zanimljivo da eksperimentišem sa novim začinima i raznolikim nepoznatim namirnicama i povrćem. Svaki doručak nam je isti i to je mleko sa raznim žitaricama, sušenim voćem, bobicama kojima ne znam naziv i kojih ima na pretek.

Kliknite na sliku da biste je uvećali.

Rutina je takva da se budimo u 6.30, doručkujemo do 7 i krećemo da radimo. U 12 je ručak a posle toga idemo na plažu, provodimo vreme po polju, kada padne noć obavezna je vatra oko koje se skupimo. Posao sam po sebi je zahtevan fizički jer zahteva nošenje kofi i malo gimnastike. Ali to je ništa u poređenju sa tim šta ostavljamo kao proizvod našeg rada.

Do sada sam imala prilike da radim sa dve metode izgradnje kuće od blata – na Tajlandu i ovde u Urugvaju. Koriste se isti materijali ali drugačije tehnike.

Na Tajlandu smo pravili mešavinu gline, vode i peska koju bismo stavljali u drveni kalup. Smesa od blata bi se tako sušila do 30 dana u kalupu kako bi se dobila cigla koja je suva i spremna da bude deo nečije kuće dugi niz godina.  Između cigli smo stavljali mešavinu blata, cementa i šljunka (samo zato što je vlasnik želeo da olakša sebi proces, ali se inače radi bez cementa i šljunka).
U Urugvaju se radi tako što se napravi oblik kuće od velikih debala, zatim se ista spoje tako što se pravi konsturkcija zidna od bambusa tako da ima prostora da se između ispuni sa slamom koja je prethodno umočena u blato. Na slici možete videti kako to izgleda.

Nakon što se unutrašnjost zida osuši par dana, nanosi se sloj blata pomešan sa peskom I malo slame kako bi se napravila struktura koja se može naneti tako da se zalepi. Onda uzimamo grudvu po grudvu i gađamo zid iz daljine kako bi se grudva zalepila. Sloj blata koji se nanosi drugi put je malo finiji jer ima manje trave i kremastiji je pa se rukama može lepo oblikovati kako bi se dobio ravniji zid.

Blato mešamo u ovom koritu. Zemlja je već bogata glinom tako da je bilo potrebno samo napraviti korito i dodavati vodu kako bi se napravilo ovo blato.

Kuće od blata mogu biti jako lepo i moderno urađene. Ukoliko vam je stalo do estetike, a verovatno jeste, završni sloj kuće može biti premazan posebnom pastom koja kući daje lep završni efekat. Pogledajte neke od primera:


Slika uzeta sa linka.


Slika uzeta sa linka.

Ovako jedan ekološki način izgradnje kuće može da ima i dva bitna dodatka a to su solarni paneli za napajanje energijom i organski način uzgajanja hrane. Ovako možete opstati u uslovima koji ne štete okolini i verujem da se to oseti i po nočaniku.

Kuće od blata nisu samo neko novo posh rešenje,  mogu postati rešenje za kreiranje domaćinstva u siromašnim područjima. U Africi i Aziji sam videla veliki broj kuća od blata. Volela bih da se ovaj trend nastavi. Jedini problem je taj što nisam sigurna koliko nam je dugo potrebno da prevaziđemo činjenicu da blato kao materijal ne mora biti primitivan.

Ukoliko neko od vas odluči da pravi kuću od blata, tu sam da pomognem oko organizacije, planova, volontera I svih ostalih detalja. 🙂

Објављено од стране

3 thoughts on “Kako sam gradila kuću od blata u Urugvaju”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *