Urugvaj – skriveno blago latinske Amerike

Urugvaj je magična zemlja, zemlja sloboda. Ima 3 miliona stavnika od kojih su pola u Montevideu. Stegnuta zagrljajem Argentine i Brazila, svoj predah nalazi u izlazu na more.

Natalia, prijateljica koju sam prošle godine upoznala u Izraelu, je bivši profesor istorije i sadašnji socijalni radnik. Puno mi je pričala o životu u Urugvaju. Kaže da u poređenju sa ostalim državama, u Urugvaju nema puno korupcije, minimalna je. Njeno mišljenje je da se sada lepo živi u Urugvaju, da svako može naći posao posle fakulteta. Ono što je meni bilo osveženje jeste da čujem da je neko zadovoljan svojom državom. Iako nije sve sjajno, Natalija ne živi posh život, ona je srećna.

Natalia i ja u Montevideu

Bilo mi je otkriće to što svi znaju za Srbiju zbog Novaka Đokovića i zbog istorije koju imamo sa zemljama nesvrstanih u vreme Tita.

Ono što je apsolutni hit Urugvaja su njene slobode koje su došle sa predsednikom Muhikom. Muhikina priča je čudesna jer je on bio vizionar i revolucionar. Kažu da je bio značajan jer je ostavio bitnu poruku Urugvaju, iako ljudi koji su radili za njega nisu bili u skladu sa njegovim vrednostima. Za vreme Muhikinog mandata, legalizovan je abortus, marihuana, gej brakovi. Velika mi je čast što sam Muhiku upoznala  i o tome sam pisala na linku.

Pepe Muhika i ja u njegovom vinogradu

Slobode Urugvaja

Činjenica da je abortus legalizovan je ogromna jer 97% žena u Latinskoj i Centralnoj Americi žive u zemeljama gde je abortus zabranjen. Abortus se sada razmatra kao opcija u ovom delu sveta zbog pojave zika virusa, ali su još uvek daleko od legalizacije.

Gej brakovi su legalizovani tako da u Montevideu možete videti dosta gej parova koji su došli iz inostranstva kako bi živeli na miru. To je poprilično tužno, da ljudi moraju da beže u druge zemlje kako bi mogli da budu ono što jesu. Mada, ako morate da odete u Urugvaj da biste bili on ošto jeste, to i nije tako loša ponuda. 🙂

Hostel u Urugvaju – Cabo di Polognio

Legalizovana je marihuana što znači da na ulici svi mogu da puše istu kao cigarete. Samo ne možete u zatvorenoj prostoriji već morate da izađete ispred restorana. Toliko je zastupljena marihuana da svi po parkovima puše, hodaju ulicama, prolaze ispred policije sa đžointom u ruci. Fascinantno mi je kako se svi živimo na istoj planeti a imamo tako drugačija pravila življenja. U Urugvaju živiš sa marihuanom dok bi te u Srbiji uhapsili i zatvorili na minimum tri godine.

Jednom prilikom sam istu probala sa majkom i ćerkom koje su bile u restoranu na otvorenom. Naime, one gaje svoje biljke kod kuće. Zanimljivo je to da po većim gradovima možete videti i staro i mlado kako konzumira marihuanu. Postoje klubovi marihuane koji uzgajaju velike količine ove biljke mesečno. Plaća se mesečna članarina kako biste na kraju meseca dobili određenu količinu marihuane uzgajane na stručan način.

Uzgajanje marihuane u kućnim uslovima

Ono što je caka jeste da ne možete da kupite marihuanu u prodavnici, već morate da je uzgajate. Lokalni shopovi posvećeni marihuani će vam dati istu kao poklon ako kupite neki proizvod. To je siva zona. Ali kažu da će se uskoro i kupovina legalizovati. Mada, ako odete u park i zatražite od bilo koga, svi će vam dati istu ili besplatno ili za male pare jer je ima na pretek.

Marihuana shop u Montevideu

Postoji i muzej marihuane gde možete čuti nešto više o istoriji i upotrebi marihuane u razne svrhe. Bila sam u tom  muzeju u Montevideu i nije ništa posebno, više je senzacijska priča.

Žao mi je što nisam imala vremena da odem do hostela koji se zove THC u kojem se sve vrti oko marihuane, nedaleko od Montevidea. Moja drugarica je bila i kaže da je jedinstven osećaj kupati se u baznu pored kojeg raste marihuana.

Četiri stvari koje koje su zajedničke za zemlje u okruženju Urugvaja:

  1. Mate čaj – zamena je za kafu jer ima veliku dozu kofeina. Istorija ovog čaja datira još od domorodaca iz Brazila. Postoji više varijanti pripreme mate čaja – sa vrućom vodom, hladnom itd. Ono što je zanimljivo jeste način pripreme. Mešavina čajeva koji kreiraju mate se servira u specijalnoj čašici koja se pravi od ploda sa drveta CalabashTaj plod se oblikuje u čašice koje se dodatno ukrašavaju i izgledaju ovako:

Svaka druga osoba šeta ulicama u Urugvaju sa termosom vruće vode i čašicom punom mate čaja. I dalje mi nije jasno kako ih ne mrzi da tako šetaju ulicama sa nečim u ruci no stop. I to je masovno, svi to rade. Tako sam prepoznavala ljude iz Urugvaja koji suu Brazilu ili Argentini. 🙂

Slika uzeta sa linka

  1. Cipele sa velikom platformom – Iz nekog razloga, devojke u latinskoj Americi obožavaju cipele sa velikom platformom. I to ne govorimo o štiklama, retko koja nosi štikle, nego baš o enormno velikim platformama. Moguće da to dolazi od toga što su im devojke generalno niske. Ovo je baš izraženo u Urugvaju i Argentini.

Cipele sa platformom

  1. Kanta za smeće nije na podu – Bilo mi je jako zanimljivo da vidim kante za smeće u Brazilu, Urugvaju i Argentini koje im stoje ispred kapija a nisu na podu već su podignute metar ili dva od poda. Valjda je to da kučići ne bi raznoili smeće svuda.

  1. Dulce de leche – Kada sam prvi put probala dulce de leche, u prevodu slatko od mleka, pomislila sam da je to neki loš puter od kikirikija. Svaka kuća ima bar kilo dulce de leche i najčešće se koristi za doručak kao zamen za marmeladu. Sastoji se od običnog mleka, kondenzovanog mleka, vanile i šećera. Ima karamelast ukus.

Klima i turizam

U Urugvaju je vreme super od oktobra pa sve do maja. Prosek je malo iznad 20 stepeni i uopšte se ne oseća vlažnost vazduha kao što je slučaj u Aziji. Na ovoj slici možete videti prosečne najniže i najviše temperature u Urugvaju tokom godine:

Slika uzeta sa linka.

Iako sam ja bila u januaru, kada je jek sezone, u Montevideu nije bilo mnogo turista. Svi su izvan gradova, na moru. Iako je Montevideo presladak grad sa izlazom na more i lepo uređenim plažama, turizam nije razvijen.  Izlaz na more se uglavnom koristi za kreiranje stambenih zgrada koje gledaju na more. U tim delovima nećete naći prodavnice za turiste, već klasični stambeni deo.

Zgrade na obali Montevidea


Priobalje Montevidea

Tursiti su uglavnom koncentrisani oko četiri grada u odnosu na interesovanja. Colonia del Sacramento okuplja klasične turiste željne istorije, posh turizam je zastupljen u Punta Del Este gde su sva skupa letovališta, srednja klasa hipstera i hipika odlazi u Punta Del Diabolo koji je lociran na granici sa Brazilom dok hard core hipici odlaze u Cabo de Polonio.

Od svih tih mesta u Urugvaju, Cabo de Polonio je za mene pravo otkriće. Preporuku za ovo mesto sam dobila od dečka iz tattoo shopa koji me je tetovirao. Cabo de Polonio me je fasciniralo zbog nekoliko karakteristika. Nema puteva koji vode do njega i nalazi se na 10 km od glavnog puta. Možete doći do ovog gradića peške ili organizovanim kamionima. Na slici pogledajte divnu lokaciju Cabo de Polonio gradića – ušuškan lepotom zelenih dina koje ga čuvaju od užurbanog sveta sa jedne strane, dok ga sa druge strane krasi širina mora.

Kombi za transport od glavnog puta do Cabo de Polonio

Ovo mesto ima oko stotinak kuća koje nemaju ogradu već su sve na otvorenom, kao jedna velika komuna.

Kliknite na sliku kako biste je uvećali.

Specifično je to što Cabo de Polonio nema struju niti sisteme za vodu. Zanimljivo mi je to što tamo pretežno dolaze lokalni turisti iz Brazila i Urugvaja. Retko se nađe po koji zalutali putik kao ja. Atmosfera je čarobna, pogotovo u toku noći kada svaki kafić i resoran obasjavaju lokale svećama i vatrom koju zapale u sred bašta oko kojih sede raspevan i druželjubivi narod. Ovo mesto uliva dozu bezbednosti do te mere da sam se ja odvažila da spavam na travi u mojoj vreći za spavanje. Svi se ponašaju kao jedna velika porodica.  

Kliknite na sliku kako biste je uvećali.

Nedostatak Urugvaja je taj što imaju jednoličnu hranu. Ljubitelji mesa i roštilja će se lepo najesti, ali oni koji žele raznoliku hranu i povrće će sigurno ostati gladni. Pored mesa, služe i morske plodove ali to je uglavnom uvezeno iz Čilea. Takođe mi je smetalo to što je Urugvaj baš skup, hrana pogotovo.

Ovo je generalni utisak Urugvaja sa turističke strane gledišta. U narednom blog postu ću vam predstaviti stranu Urugvaju koju će retko koji turista imati prilike da vidi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *