Volontiranje u školi od 12 đaka na selu u Keniji

Nakon par mučnih dana provedenih u Nairobiju, napokon sam izašla van grada, uputila se ka selu na ostrvu Rusinga. Ostrvo se nalazi na jezeru Victory koje je tromeđa između Kenije, Tanzanije i Ugande.

Ovde sam smeštena u kući lokalnog profesora  Samuela koji ima jednu od najlepših kuća u selu. Uslovi su bazični, struja nam dolazi iz solarnog panela koji je baš mali tako da lap top ne mogu da punim non stop jer mi ponestane struje (nikada nisam verovala da ću to izgovoriti). Vodu donosimo sa rezervoara koji je pokraj kuće. Sudove peremo tako što nasapunjamo sud pa ga umočimo u dve kofe sa vodom.

Hranim se dosta dobro. Dva puta dnevno jedem. Obično propržimo neko povrće poput kupusa, luka i paradajza. Za doručak namažem puter na hlep i iseckam bananu preko. To mi je novi fazon.
Kupam se u zagrađen prostoru van kuće. Napun kofu sa vodom pa se polivam sa lončetom. Voda je prehladna, ali me to valjda čeliči.

U nastavku pogledajte kuću, moju sobu, kuhinju i kupatilo:

Kliknite na sliku da biste je uvećali

Profesor Samuel je divan čovek. Trudi se da mi kuva kad god stigne, vodi računa da sam ok, kupuje mi raznoliku hranu svaki dan. Za usluge smeštaja i hrane ja ću njemu platiti 5 EUR po danu. Što je ok za cene hrane u Keniji i za njegov trud oko mene. Duša me je zabolela kada sam videla da profesor ima samo jedne patike i one su mu 5 brojeva veće pa ih na svaka dva koraka zateže jer su mu vidno velike pa se swapliće kada hoda. Kad god se sagne da namesti patiku, meni se plače od tuge.

Trudim se da mu pomognem koliko mogu. Napravila sam mu sto od materijala koje sam našla u dvorištu. Kupila sam drvo na gradilištu i napravila mu policu za kuhinju da mu hrana ne stoji po podu.

Kliknite na sliku da biste je uvećali

Trenutno volontiram u školi za siromašnu decu koju je osnovao moj host. Čovek srednjovečnih godina koji radi kao profesor u jednoj državnoj školi. Ima platu oko 150 EUR. Sa tim parama je uspeo da iznajmi posed na kome će napraviti školu za decu koja nemaju novaca. Želeo je da pruži edukaciju svima. Inače, državne škole se kod njih plaćaju i zato svaka porodica ne može da priušti obrazovanje.

IMG_20160620_085741_1466661644051

Škola je imala oko 60 đaka ali zbog nemaštine i loših uslova se to svelo na 12. Trenutno u školi radi jedna profesorka koja je takođe volonterka. Ona prelazi svaki dan 10 km da bi došla do škole. Pored ove činjenice da radi besplatno i da pešači toliko svaki dan, ona dolazi na posao nasmejana is premna da ovoj deci pomogne. Svaki dan trči sa njima, smeje se, peva. Toliku radost u jednoj osobi odavno nisam videla.

IMG_20160620_112014_1466661686749

Jedno je kada čitate u novinama šta se dešava u Africi a drugo je kada dođete i vidite, osetite i upoznate tu decu. Konstantno sam na granici da zaplačem, teško je. Shvatila sam da ne smem da ostanem predugo ovde, ne smem da se vežem za ovu dečicu, biće mi teško kad budem odlazila. Moram da idem dalje.
Juče sam im kupila neke osnovne potrebštine i bili su najsrećnija deca na svetu.

IMG_20160622_114349_1466661784087
Škola je sačinjena od metalnih zidova na poljani, pod je zemljani. Ima pet klupa i postere na zidovima koje je profesorka pravila tako što je vezla na džaku. Ono što je najvrednije u toj školi su ta prepametna deca! Od njih 12, svi umeju da čitaju, pišu, sabiraju i oduzimaju. Čak i deca od 4 godine. Neverovatno je šta postižu u ovim uslovima. Prosto me sramota zbog svog snobovskog sveta na ovoj planeti.

Kupila sam im banane jedan dan i rekla da će svako ko reši test iz matematike dobiti po jednu. Svi su uredno odradili posao, uzeli bananu i seli za sto. NIKO od dece nije ni pomislio da otvori bananu dok im profesorka nije rekla. A znam da neka od te dece nisu jela danima. Uprkos tome, oni su čekali sa bananom na stolu. Opet sam zatekla suze u očima.

Većina dece svaki dan dolazi u istoj odeći u školu. Svako od njih je obučen pristojno: u košuljice, haljinice i mala odelca. Školu doživljavaju ozbiljno, kao njihov spas iz bede.

Kliknite na sliku da biste je uvećali

Uključila sam se live preko Facebooka iz škole. Pogledajte kako to izgleda:

Moja pomoć se sastoji iz dva dela. Prvi deo se odnosi na konkrenu kratkoročnu pomoć koju im pružam: učim ih matematiku, pisanje, pričam im priče kroz koje uče stvari o životu, igram se sa njima i trčim.
Drugi deo moje pomoći se ogleda u tome da ću pokušati da prikupim što više materijala, slika i videa kako bih napravila jednu kampanju prikupljanja novca za školu. Počeću od Nairobija pa ću nastaviti promociju online. Ne želim da skupljam bogastva, samo malo novca da se ovoj deci obezbede normalni uslovi za edukaciju.

Ako imate neko nezahvalo dete u vašem okuženju, pokažite im ovaj video i objasnite da deca u ovim uslovima uče mnoge stvari. Shvatam da treba napredovati i da ne treba da stanemo kada nešto dobijemo, ali mislim da treba da budemo zahvalni zbog onoga što imamo a ne da budemo nezadovoljni zato što nešto nemamo.

Објављено од стране

10 thoughts on “Volontiranje u školi od 12 đaka na selu u Keniji”

  1. Draga Milice,

    Nisam u prilici i na zalost nemam ni vremena da putujem jer puno radim i ucim, ali stvarno se divim tvom radu i pozrtvovanosti. Stvarno je prelepo gledati ovakve fotografije sa putovanja i kao sto sama kazes ‘cesto uhvatim sebe sa suzom u oku’. Nastavi sa postavljanjem novih tekstova i slika. Zelim ti puno srece u daljem radu.

    Srdacan pozdrav,
    Milan

  2. Draga, divna, Milice,
    Ne uspevam da kuckam od suza u očima, pa ceš mi oprostiti na greškama. Sačuvacu negde ovaj tvoj tekst i pokazati svojim učenicima, iako oni nisu nezadovoljni i bahati. Vecina… Nadam se da ceš uspeti u svakom svom naumu, posebno, da pomogneš ovoj deci. Ako budem umela i imala, rado cu ti pomoci nekim skromnim prilogom, da im kupiš bar po jednu svesku od mene.Zbog ljudi kao što si ti, ovaj svet je malo bolje mesto pod suncem.
    Mnogo pozdrava od jedne nastavnice.

  3. Predivna Milice,

    Sa velikom pažnjom pratimo tvoje avanture i divimo se tvojoj posebnosti. Moja Mia sa velikim nestrpljenjem iščekuje svaki tvoj sledeći tekst 🙂

    Uživaj!

    Puno poljubaca od mene 🙂

  4. Dragan moja Milice,
    Malo je reci da si me raznežila…divno…kako bih volela da sam sa tobom ! Ali ti znas da ja ovako prikupljam ideje I snagu za moja putovanje, uzivaj.Kako su radosni svi oni tamo sa tobom i zasigurno srecni jer si im podarila neke drugacije momente u njihovim zivotima.
    Zelim poslati neki novac za tu deco…kako?
    Ljubim te i jedva cekam sledece…cuvaj se

  5. MILICE, ŽENO, BOG ILI UNIVERZUM ILI ŠTA GOD MI TE POSLAO ! 😀 Mesecima, ali mesecima pokušavam da nađem neki način da odem baš u KENIJU da radim/volontiram, ali nisam mogla da nađem ništa što bi mi odgovaralo, u smislu da ne moram ja da plaćam da budem tamo. Da li imaš neke savete, tj. da li bismo mogle nekako da pričamo o tome, baš bih volela ? 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *