Ne ignorišite pozive za pomoć – priča o kasetofonu

Koliko puta vam se desilo da vidite problem u okruženju i da ga ignorišete? Verovatno bezbroj puta. Najčešći razlozi su da nemate vremena, para niti volje da pomognete nekome kome je pomoć potrebna. „Nisu to moja posla“, „Imam i previše svojih problema da mislim o tuđim“ – kažu ljudi. Ako se fokusirate samo na rešavanje svojih problema, možda ih nikada ne rešite jer jedinka nije svemoćna.

Mnogo bolji pristup rešavanju problema je kada to radimo kao zajednica. Možda vi nemate rešenje nekog vašeg problema ali neko iz zajednice će ga sigurno imati, i obrnuto. Svet ide u tom pravcu da se sve više povlačimo u sebe i ne obraćamo pažnju jedni na druge. Najbitnije da smo svi prividno srećni, da je forma tu, a to šta se dešava unutar nas samih, sve borbe i suština je sakrivena jer je danas sramota biti nesrećan.

U vremenu u kome ne primećujemo jedni druge, gospođa po imenu Ljiljana je odlučila da bude primećena i podeli svoju muku sa svetom na autobuskoj stanici na Karaburmi. Ljiljana je ostala sasvim sama u ovom svetu prepunom ljudi. Bez struje je već 20 meseci i teško je bolesna. Već 6 godina, jedini prijatelj joj je kasetofon. Svaki dan kada joj je teško, ona se snima jer je to jedini način da je neko čuje. Kasetofon se pokvatio pre par meseci i od tada plače svaki dan. Ljiljana je odlučila da zatraži pomoć tako što će se obratiti ljudima na stanici preko natpisa koji možete videti u nastavku.

poziv

Poziv sam primetila jer sam čula kako neki ljudi komentarišu: „Luda žena, pusti je“.  Iz ovog natpisa sam shvatila da ova žena nije luda već sposobna. Odlučila je da reši svoj problem na inovativan način. Podelila sam njen poziv na društvenim mrežama i istog dana se javio prijatelj Bojan Šmidling. Kaže da će joj kupiti i poslati kasetofon ako je ozbiljna. Nakon što sam razmenila par poruka sa gospođom Ljiljanom, dobila sam više informacija kao i adresu stanovanja.

Bojan je ispnio obećanje, kupio je kasetofon i poslao Ljiljani!

bojanBojan kupuje kasetofon

Ljiljana je potvrdila prijem istog danas, 1.9.2016. Presrećna je. Jedan natpis na stanici, jedan šer na društvenim mrežama i jedan Bojan su doprineli da osoba bude opet srećna nakon par meseci tuge.

Najviše bih volela kada bismo krenuli da komuniciramo probleme u cilju rešavanja istih, ne samo kuknjave radi. Budite otvoreni da pomognete nekome ko vam se obrati sa problemom. Nemojte ignorisati jedni druge. Pomozite i otvorite se za mogućnost da vam drugi pomognu.

Објављено од стране

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *