Poruka svim lažnim vernicima… I onima koji se tako osećaju

Zdravo Srbine i Srpkinjo, hrišćani moji. Želim da vas pitam nešto: Da ste se rodili u Turskoj, bili biste muslimani, to je jasno kao dan. A da li vam je jasno da smo nebitni u procesu izbora religije? Jeste? E pa super, ajde onda da vam osvestim još po koju stvar kad smo već tu.

Možete da me osuđujete zbog ovoga što ću napisati, ali isto to društvo će mrzeti nekoga samo zato što je druge religije, tako da me vaša osuda ne dotiče.

Poruka svim lažnim vernicima i onima koji se tako osećaju

Ikona na zidu, brojanica na ruci, krst oko vrata, sveća u crkvi – na to se svela religija kakvu danas znamo. Hajde se izmestite malo iz svega toga i zamislite se da li to ima smisla? Čemu sve te forme? Da li se bavite suštinom i konekcijom sa vašim Bogom ili se klanjate nekim običajima i navikama, praznim izvikanim formama?

Kod religija je zanimljivo to da skoro svi pričamo o istim stvarima na drugačiji način. Svi pričamo o jednom te istom Bogu, Izvoru sve energije koja nas pokreće. Problem dolazi onda kada se zakačimo za formu kroz koju je plasirana ta suština… I onda dolazi do rastavljanja. 

Pravi vernik je onaj koji se istinski konektuje sa izvorom sve energije na ovom svetu, za božanstvom, nazovite kako god želite: Alah, Bog, Šiva… Najčistije ljude, koji žive po pravilima religije, sam našla na mestima koji nemaju nikakvo crkveno obeležje, nemaju ikona niti bilo koje druge forme.

Crkva je ustanova koja treba da prenosi priču o suštini, ali smo mi vekovima uspeli da izobličimo i obrnemo stvari tako da je crkva postala suština.

Ovako razmišlja prosečan verinik kod nas:

Zdravo Bože,

  1. bio sam u crkvi jednom mesečno,
  2. zapalio sam sveću svaki put,
  3. slavim slavu,
  4. nosim brojanicu.

Vidimo se u Raju?

Ne ide to tako braćela. Da ti prevedem:

  1. Bio si u crkvi jednom mesečno – potrošio si 3 sata
  2. Zapalio si sveću – potrošio si 200 dinara
  3. Slaviš slavu – istrošio si se i zadužio da bi se prežderavao
  4. Nosiš brojanicu – da bi drugi videli da si pobožan ili još gore, da bi sebe ubedio

A? Šta kažete? Postili ste nedelju dana oko Božića, tu oko Uskrsa?
Jao izvin’ te molim vas, nisam vas prepoznala zato što ste čekali ponoć da se prežderete čokolade i svinjetine. Post je čišćenje duše i tela, to nije obaveza koju ispunjavate jer je neko tako rekao.

Iz crkve odeš, gosti sa slave odu kući, post prođe, brojanicu skineš i sveća izgori… Zapitajte se šta ostane kada se ogoli sve to? Nemojte se bojati da priznate sebi istinu čak i kada vas dočeka praznina. Dobro je suočiti se sa svojim prazninama jer tek onda ćete moći da ih punite.

Da li mislite da je Bog u fazonu: „Ne čujem šta mi pričaš iz svoje kuće, idi u crkvu da se bolje čujemo, tu je dobar signal“. Molitva je ništa drugo nego fokusirana misao. Pokušajte to da radite svaki dan, da verujete toliko čvrsto u svoje želje i da ne dozvolite da vas okruženje poljulja. Onda ćete se naći u stanju u kome se svakog trenutka molite za svoje želje i vizije. Zar to nije sjajno? Probajte, provereno radi.

Buda je živeo 500 godna pre nove ere, Isus pre 2000 godina, Muhamed pre 1300 godina. Verujem da su svi oni dolazili da propovedaju istu stvar ali mi smo tumačili kako smo mislili da treba. Najgore je to što smo napravili ILUZIJU RASTAVLJENOSTI i dozvolili smo da nas rastavljaju forme koje govore o jednoj suštini.

Hint: odgledajte film: The man from the Earth.

Ako postoji neki uzvišen oblik, nemojte misliti da ga možete prevariti svojim formama i mazanjem očiju. To možete sebe lagati kako biste lakše živeli sa svojom prazninom. Zapitajte se malo da li vaš Bog, koji god on bio, od vas želi da nosite brojanicu ili da budete dobar čovek prema sebi i drugima (koje god oni religije bili)?

13 thoughts on “Poruka svim lažnim vernicima… I onima koji se tako osećaju

  1. Iznenadi me tekst 🙂
    Mene su oduvek nervirale dve stvari, prva je – kako je ja zovem Defaultizam. Srbin si – dakle pravoslavac si. Nisi pravoslavac – nisi Srbin. Srbin si i pravoslavac si – dakle mrziš Hrvate, Šiptare i Ameriku. Voliš Rusiju i sve što ima veze sa njom.
    Druga je – osuda najbližih kad saznaju da nisi vernik. Ok kad te osude neki nebitni likovi – ali tipa roditelji? Pa prekrsti se sine i poljubi krst koji će đavo ušao u tebe? Satanista? Ne, samo verujem različito od onoga kako nas uče svešteničke Finansijske Ustanove (odnosno crkve) i Audi učitelji.

  2. Odličan tekst, što se tiče šatro vernika.. Mada što se mene lično tiče ne verujem u boga, (Bog ne postoji.), ali verujem u sebe ..dakle ja sam sam svoj bog! Sto dalje implicira da verujem u boga(mene)!

  3. Malo je reći da sam oduševljen tesktom sve na mestu i iskreno. Samo tako nastavi. Malo je teško ljude odvojiti od sušite ali po nekom mom iskustvu koje sam doživeo nekad suštine dovede do pravog puta. Poslužiću se onim što je Vladika Nikolaj rekao u teksu koji je napisao „Nebeska liturgija“ koju ti od srce preporučujem da pročitaš ili otslušaš na youtube gde govori „Nisu Srbi kao što su nekad bili“. Možda tej put suštine bude teži i duži ali uglavnom dovede do onog pravog puta gde spoznajemo pravu veru. Nezgodno je ako čocek samo ostane u toj suštini. Ne treba ovim osuditi sve vernike moramo se uvek setiti onih koji i dan danas sijaju kao novozapaljena sunca jer su u ovom životu svetlili. Svako dobro samo tako nastavi 😉

  4. Svaka čast. U Hrvatskoj je identično i mene zaprepašćuje svaki put to robotsko obavljanje ‘onoga što se mora’. Suludo mi izgleda kada vidim svake nedjelje hordu koja ide prema crkvi, svi napirlitani, žene u štiklicama nabadaju, muški navukli sakoe, djeca se guše u zakopčanim košuljama – i svi oni tako udju, sjednu, malo ustano, pa malo opet sjednu, ponavljaju napamet naučene pjesmice i onda fajrunt, ajmo kući. A tko je koga sterao jutros u tri lepe, tko ima ljubavnicu, tko pije u špajzu kad nitko ne vidi, tko mrzi svoj život, a tudji jos više, to se ne pika. Pa hej! Fino smo se obukli i došli u crkvu. Amen. To je bog? To je vjera? No, tnx.

  5. Prelep tekst, sve sročeno kako treba. Stvari tako stoje da se danas „najveći vernici“ (idu u crkvu, nose brojanice..) nalaze mnogo dalje od boga za razliku od onih za koje okolina mozda i smatra da su ateisti ali u duši oni su dobri ljudi, vole sve ljude, životinje, prirodu, praštaju, skromni su. Oni su mnogo bliže takozvanom „raju“. Nema ništa lepše nego mirna duša i osećaj kada nekome pomogneš, izmamiš nekome makar osmeh na jedan dan. Nažalost to neki ljudi nikad neće doživeti i stoga neće ni razumeti i takvima verovatno sada zvuči sve ovo smešno, izlizano, ali probajte…

  6. Svaka čast na tekstu. Postali smo samo previše lenji da vidimo svet izvan svojih okvira. Proširiće se i ovaj način razmišljanja u sve sfere, samo treba malo vremena. Sigurna sam u to. Hvala još jednom na ovom razmišljanju

  7. Meni je tekst obican tj upravo onakav kakav bi bio da ga je napisao neki lazni vernik samo u suprotnom smeru tj. namenjen laznim humanistima i ateistima ? Znaci ima nas i ovakvih i onakvih tj. svakakvih i zasto bi se ja opterecivala koliko neki vernik ili kvazivernik cesto ide u Crkvu bilo koje vere bio i sta tamo radi kada ode isto kao sto me ne zanima ni da li slavi slavu i kako je slavi ? To bi bilo isto kao kada bi me zanimalo koliko puta dnevno, nedeljno ili mesecno ima seks ili meso na tanjiru a to su slozicete se privatne stvari svakog coveka. Tako da ne vidim sto bi bilo ispravnije biti antivernik nego kvazivernik ili lazni vernik sve je to lose i opterecuje coveka negativnom energijom i losim mislima?

  8. Da upravu si Milice . Niko od nas nije birao u kojoj veri ili naciji ili drzavi kontinentu biti ridjen . To su sile energije koja nas nosi i odredjuje . Zat sto to nije nas izbor treba da budemo blagi tolerantni prema svim razlicitostima u zivotu .

  9. DOPADA MI SE.PRISTUP JE PRIJEMCIV.ISTOG SMO MISLJENJA.GLEDALA SAM TE U ZIKINOJ SARENICI.PRILOZI MI SE DOPADAJU.NEISCRPNA SI U ENERGIJI.MNOGO TE POZDRAVLJAM.DA SAM SAMO MALO MLADJA PRIDRUZILA BIH TI SE.

  10. Hrabra Milica…:) Nego da odgovorim Ljiljani, ja jesam nešto „mlađa“, 61 godina i već idem njenim putem :).
    Mico ja moram i hoću ovih dana napisati ovde kod tebe o mom putovanju, moram,jer vidim da ima starijih koji uporno misle da su godine presudne 🙂

  11. Milice, hvala na mišljenju.
    Međutim, kao pravoslavni vernik, ne slažem se sa tobom u nekim stvarima. Apsolutno je tačno da ima licemerja, nebitno ko je u pitanju. I slažem se da je značaj fokusiranih misli veoma važan i da predstavlja jedan oblik molitve. Zapravo, put ka pravoj molitvi i jeste činiti sve iskreno, od srca, sa fokusom i punom posvećenošću. I tačno je da se u raznim religijama poštuje Bog na razne načine. Međutim, ne mogu se sve religije „sravniti“. I običajnost i lične navike ne treba mešati sa veroispovedanjem, iako imaju veze. Vidim da tvoje iskustvo svedoči da postoje neki univerzalni ljudski kvaliteti koji ne zavise od toga ko je gde rodjen, u kakvoj atmosferi, kulturnom i religioznom okruženju je odrastao. Slažem se, i to je zapažanje koje je nasušno potrebno danas, svima. Neću da otvaram diskusiju, samo da dodam: istraži malo više, ima nekih suštinski važnih stvari. Pozdrav 🙂

  12. Bravo i stotinu puta bravo za tvoje tekstove! 🙂

    I ovaj tekst pogađa tačno u suštinu. Ja sam uvijek govorila – zašto bilo kome treba posrednik između Boga i njega?

    Na stranu čak i paljenje svijeća i odlazak u crkvu i sve ostalo… ali ono što je meni najapsurdnije je panični strah od „crvenog slova“. U ovom svijetu gdje se sve kreće, gdje je cijeli život jedno veliko kretanje – neko je, eto, odlučio da te kazni jer radiš… hoda po nebu bradati čiko, sa šibom u ruci i gleda je li radiš… Pobogu !!!

    Poznajem „velike vjernike“ koli su loši ljudi. I poznajem ljude koji ne priznaju princip vjere koji im je nametnut – a koji su anđeli u pravom smislu te riječi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *