My country is the World. My religion is to be Human.

Volontiranje u školi engleskog jezika na Šri Lanci

Kada sam odlučila da idem na dvomesečni put po Azaiji, želela sam da se organizujem tako da mi veći deo boravka omogući maksimalnu interakciju sa lokalcima. Prva destinacija mi je bila Šri Lanka i tamo sam volontirala u jednoj školi stranih jezika u selu koje se zove Giribawa, negde u centru Šri Lanke.

U školi trenutno ima 300 studenata među kojima su bili dva budistička sveštenika. Svi studenti su između 15 i 25 godina. Kroz ovu školu je od 2006. godine prošlo 10 000 studenata uzrasta od 5 godina pa do 70. 90% te dece nikada nije videlo belu osobu u životu i zato su konstantno želeli da se slikaju sa mnom: “Selfi madam?”. Opsednuti su Facebookom i selfijima. I tako ceo dan. Svi su želeli da me dodaju na FB i zato sam morala sam napravim novi profil sa lokalnim imenom koje su mi dali: Madu.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)
[inpost_fancy thumb_width=“200″ thumb_height=“200″ post_id=“180″ thumb_margin_left=“0″ thumb_margin_bottom=“0″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=“1, 2, 3″ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“200″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1446450206666″]

Specifično je to što im kurs traje dva i po meseca i skoro svi studenti su za vreme trajanja kursa smešteni u školi. Dan im počinje sa predavanjem u 5.30 ujutru koje traje sve do 14h. Nakon toga imaju free time i kupanje pa onda opet uveče predavanja koja počinju od 19h pa do 23h. Nekada im predavanja traju do posle ponoći.

Nosila sam sari na svakom predavanju. Nisam želea da moja predavanja bude klasična pa sam odlučila da ću predavati o raznim kulturama sveta. Na taj način sam im mnogo pomogla jer su ujedno vežbali engelski i učili o ovom našem prelepom svetu. Prezentovala sam im Brazil, Argentinu, Meksiko i ostale LATAM zemlje, Japan, Kinu, Ameriku, Srbiju, Idiju i ostale zemlje Azije. Uvek su me pomno slušali i nakon mojih izlaganja, većina njih je izrazila želju da putuje jednog dana.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)
[inpost_fancy thumb_width=“200″ thumb_height=“200″ post_id=“180″ thumb_margin_left=“0″ thumb_margin_bottom=“0″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=“4, 5, 6″ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“200″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1446451284869″]

Jako mi je bilo zanimljivo to što su devojke odvojene od momaka u svakom pogledu. Dakle, imaju odvojene hostele, imaju odvojena mesta na kojima jedu, čak im je i rezervoar za vodu odvojen. Momci i devojke ne smeju da se druže niti da razgovaraju jedni s drugima (mada sam više puta videla kako šalju cedulje jedni drugima i svi su FB prijatelji, tako da komunikacija postoji, ali ne sme da bude javna). Ženski hostel se zaključava kada padne mrak kako bi bio van domašaja momaka. Muški hostel je non stop otvoren i momci se mogu šetati po dvorištu slobodno čak i uveče. Ukoliko devojke vide da su momci u dvorištu, one moraju ostati unutra.

Svaki dan se kupaju i za to imaju dve opcije. Prva je da odu na jezero u pola pet grupno ili da se okupaju vodom iz bunara (u kome sam ja videla mrtve žabu poslednji put). Većina odlazi na jezero i tu se kupa i pere veš. S obzirom da sam želela da se uklopim, radila sam sve što oni rade pa sam se i kupala u jezeru. Iako se samo devojke kupaju na tom jednom delu jezera, kupaći kostimi su zabranjeni, oni se kupaju tako što obaviju maramu na golo telo i tako uđu u jezero sa šamponom i kupaju se. Nije mi teško palo da perem veš i da se kupam u jezeru, jer ako oni mogu, zašto ja ne bi mogla, ali mi je jako teško pao miris koji sam imala nakon tog kupanja, kosa i stvari su mi smrdele na nešto specifično, na neku mulj. S obzirom da je vlažnost vazduha velika, stavri su mi se sušile po tri dana iako je plus 30 stepeni. Pa su mi stvari dodatno smrdele na buđav veš. Sve u svemu, nisam lepo mirisala, ali pošto nisu ni oni, to je bilo prihvatljivo.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)

[inpost_fancy thumb_width=“200″ thumb_height=“200″ post_id=“180″ thumb_margin_left=“0″ thumb_margin_bottom=“0″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=“7, 8, 9″ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“200″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1446451716470″]

Pogledajte video: Kupanje u jezeru:

Pomagala sam koliko sam mogla, pričala sam sa studentima, držala prezentacije, intervjuisala ih pred roditeljima, pomagala sam u kuhinji oko spremanja hrane. Čak sam im i sutlijaš spremala. Za to sam morala prvo da napravim mleko od kokosa, da izrendam cimet itd.
Radnici koji rade u školi tu i žive. Plata im je jako niska i uslovi za rad su daleko od normalnih ali oni i pored toga ostaju vedri i nasmejani. Svi imaju velike snove. Nisam mogla finansijski da im pomognem pa sam se trudila da im podignem team spirit. Napravila sam im narukvice TEB STUFF Kako bi se identifikovali sa školom, kako bi se osećali lepše. Bili su jako ponosni i svi su ih nosili.

(kliknite na sliku kako biste je uvećali)

[inpost_fancy thumb_width=“200″ thumb_height=“200″ post_id=“180″ thumb_margin_left=“0″ thumb_margin_bottom=“0″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=“10, 11, 12, 13, 14, 15″ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“200″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1446452064176″]

Kada sam odlazila, dobila sam razne poklone. Generalno volim poklone, ali ovi mi uopšte nisu bili dragi jer ti ljudi zarađuju jako malo i našli su zashodno da odvoje jedan deo svog novca za mene. To me je jako rastužilo.

[inpost_fancy thumb_width=“200″ thumb_height=“200″ post_id=“180″ thumb_margin_left=“0″ thumb_margin_bottom=“0″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=“16, 17, 18″ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“200″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1446452572909″]

Naučila sam u ovoj školi da količina betona u okruženju utiče na to do koje mere smo ljudi. Što manje betona a više priorde, to smo srećniji i zahvalniji sa onim što imamo.

Pogledajte moje utiske iz ove škole sažete u kratkom videu. Takođe, možete čuti o čemu pojedini studenti sanjaju:

Comments Off

You may also Like

Milica Radovic-Mandic

Kategorije