My country is the World. My religion is to be Human.

900 km za 0 RSD – Nova godina na plaži

30. decembar, izlazim iz budističkog hrama na severu Tajlanda nakon 16 dana meditacije. Tako sam stajala besciljno i bez plana ispred hrama, sama ali ne usamljena. Bez plana i cilja ali nisam bila uplašena. Najdalje što sam znala je da ću napraviti sledeći korak. To je to. Po prvi put u životu sam se osećala da sam samodovoljna, nezavisna i suštinski srećna sa onim što imam.

Odlučila sam da Novu godinu provedem na tihom mestu, gde nema ljudi i buke. Sedela sam na klupi ispred hrama i razmenjivala poruke sa ljudima koji su bili na 50 km od mene u Chiang Mai gradu – bivšoj prestonici Tajlanda. Nakon par sms poruka, drug italijan i ja se odlučujemo da zajedno nemamo plan i da idemo negde pa gde stignemo.

Te večeri smo se našli u Chiang Mai gradu i odlučili da sutra rano ujutru krenemo u avanturu. Odlučili smo da se krećemo tako što ćemo autostopirati. Odluke o kretanju smo donosili u sekundi. Znali smo da želimo da idemo na jug gde je toplije. Kako smo se bližili Bangkoku, znali smo da želimo da budemo na plaži par dana.

Autostopiranje na Tajlandu je jako bezbedno. Svi će vam stati, čak će vas odvesti do mesta gde želite da idete iako oni ne idu tamo. Jednom prilikom je nas 17 putnika prevezeno jednim pick up kombijem. Dakle, čovek je odlučio da preveze svih 17 ljudi koji su autostopirali na raskrsnici. Stajali smo kao sardine u prikolici, ali to nije bilo bitno jer smo stigli gde smo želeli.

11

Zanimljiva činjenica je ta da je svaki automobil osveštan od strane monaha. To znači da svaki auto ima ovu sliku ina plafonu naslikanu od strane monaha sa palcem:

0b6153df9f37c45afc73352db9c5c18239d91c42

Konačne brojke:

  • Pređeno: 900 km
  • Vreme trajanja: 16 sati
  • Potrošeno novca: 0 RSD
  • Promenili smo 9 automobila
  • Upoznali: 24 osoba

Sa svakim od njih smo se uslikali:

Upoznali smo razne strukture ljudi, od drugova, parova, porodiica… Svaka osoba je bila priča za sebe. Pored toga što nismo platili ni dinar za pređeni put, dobili smo i dva obroka. NIje bilo šanse da mi platimo jer je to njihova kultura. Ljudi sa Tajlanda imaju osećaj da moraju da brinu o drugim ljudima bez da traže nešto za uzvrat.

Nova godina na plaži ostrva Ko Lan
Konačno smo došli do ostrva koje se zove Ko Lan. Došli smo do obale i odlučili da odemo na prvo najbliže ostrvo. Prelepo je, podseća malo na Grčka ostrva sa par plaža. Odlučili smo da nađemo idealnu plažu za nas, neku gde nema ljudi, divlju plažu, gde ćemo nas dvoje provesti sa 3 kg voća i 6 litara vode.

Postavili smo dve laželjke razapete na dva drveta. Spavali smo tu 4 dana, jeli voće, kupali se, čitali knjige i meditirali. Dočekali smo Novu godinu spavaju na plaži pokazujući kako je život lepši kada ga živite kako želite a ne kako vam drugi nalažu.

Jedan od najboljih trenutaka u mom životu – oko 7 ujutru, okrenem glavu desno i vidim Sunce koje izlazi, budi me. Odsjaj se proteže duž celog morskog vidokruga. Pogledam dole i vidim vodu koja je plimom došla ispod moje ležaljke. Okrenem se levo i vidim samo divljinu a iznad mene granje drveća. Tu sam se razbudila jer mi jedna rečenica glasno odzvonila u glavi – ja sam na Tajlandu, na nekom ostrvu, na divljoj plaži, ležim u ležaljci, ja sam tu i sada, nikad srećnija i nikad snažnija.

You may also Like

3 Comments

  1. Mirjana

    16th jun 2016 - 08:32

    Milicice draga, šta reći…:)
    Uživaj …čekamo dalje!

  2. Sanja

    27th jan 2017 - 19:05

    Naježila sam se 🙂

  3. Marina Orešković Fumić

    2nd avg 2017 - 13:44

    Divno Milicee

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Milica Radovic-Mandic

Kategorije

×