My country is the World. My religion is to be Human.

Kako sam za 16 dana meditacije na Tajlandu očistila um

Meditacija… Reč koju često čujem u okruženju i koja je postala tako obična, svakodnevna, skoro pa beznačajna jer se pominje često i bez pravog konteksta. Kao i kada često govorite volim te a ne pokazujete to, gubi na značaju. Nisam shvatala do koje mere je reč meditacija izlizana dok nisam stvarno probala i osetila šta to znači meditirati.

Pre nego što krenem u dublji opis, želim da naglasim da nisam budista niti se klasifikujem u bilo koju od religija. Verujem da ima nešto više od nas, ne dajem mu opis niti oblik. Na sve religije gledam kao na lepotu i raznolikost ljudskog tumačenja nečeg iznad nas samih.

U decembru prošle godine, put me je naveo na manastir Chom Tong, 50km od magičnog grada i bivše prestonice Tajlanda – Chiang Mai.

mapa

U Chom Tongu se nalazi hram u okviru kojeg postoji Centar za meditaciju. Centar je osnovao monah Ajaan Tong koji ima 93 godine i živi u manastiru. Ajaan Tong je kreirao tehniku unapređene vipasana meditacije koju centar koristi. Iako ima 93 godine, ovaj monah i dalje dolazi u hram i vrši službu kad god može, priča ljudima i propoveda. Jedan je od najinteligentnijih ljudi koje sam imala prilike da upoznam i čujem.

ajahn_tong_2Ajaan Tong

Hram je sagrađen na svetoj zemlji budista koja ima istoriju od 2500 godina. Sačinjen je od dva velika objekta koji su ukrašeni u prepoznatljivom budističkom stilu. Ispred hrama postoji dvorište gde ljudi cirkulišu a iza hrama se nalazi ogroman posed na kome žive monasi i monahinje. Na tom posedu se nalazi Centar za meditaciju i tu sam provela 16 dana.

Meditacija

U ovom Centru možete meditirati od 10 pa sve do 30 dana. Idealno je 21 dan i to se zove Meditation retreat. Kako bi se postigao maksimalni rezultat meditacije i kako bi se održala kultura i mir koji vladaju u hramu, moraju se poštovati određena pravila. Dodeljen mi je učitelj koji će me voditi kroz proces meditacije i on mi je objasnio da:

1. Moram nositi belu odeću i preko grudi moram stavljati posebno belo parče materijala kako mi se ne bi oslikavale grudi jer se krećem među monasima pa nije prikladno. Belu odeću nose i monahinje, samo što one još moraju da se briju do glave.

2. Ne smem da pričam sa ljudima niti da dolazim u bilo koji fizički kontakt jer na taj način remetim njihov proces meditacije kao i svoj. Razgovor je dozvoljen samo sa učeteljem svako jutro u dogovoreno vreme i to 15 minuta kako bi te vodio kroz ceo proces.

3. Hrana je dva puta dnevno: u 6 je doručak i 11 ručak. Posle 12h se ne jede do sutra u 6 ujutru. Jede se ono što monahinje spreme i šta ljudi iz sela donesu. Objasnili su mi da posle 12 mogu samo piti vodu, kafu, pojesti neki jogurt ukoliko sam baš gladna i ne osećam se dobro. Suština ove ishrane je da telo ne troši energiju na varenje hrane već na meditaciju. Zanimljvio je to što nakon 5 dana ovakvog režima, uopšte nisam imala potrebu da jedem posle 12.
Pogledajte kako je izgledala kantina kao i hrana koju smo jeli:

Ponekada sam odlazila i pila kafu u kafiću koje vode monahinje. Kafić je u sklopu hrama samo za stanovnike unutar njega i ima najbolju Ice kafu koju sam probala u životu.

4. Nema ulepšavanja. Ne smem da se šminkam, koristim kreme, brijem, čupam obrve a poslednjih par dana nema ni kupanja. Rekli su da nije poželjno ni da se gledamo u ogledalo.

5. Dnevna rutina: ustaje se u 4 a leže u 22h. Između aktivnosti dva obroka u 6 i 11h, samo se meditira.

6. Nema korišćenja telefona, nema kucanja niti pisanja bilo čega. Cilj je da ne izbacuju stvari iz glave niti ubacuju nove. Suština je srediti postojeće.

Naravno da nisam znala šta to znali meditirati. To nije samo sedneš i kažeš ja meditiram. Zahteva određen napor i tehniku. Svako jutro u 8.30 sam odlazila kod učitelja i dobijala nove instrukcije koje su se nadovezivale na prethodne. One uključuju način disanja, menjanje načina na koji doživljavamo svet kroz naših pet čula a sve to u cilju oslobađanja uma. Veliki je napor osloboditi um od obrade informacija koje dobijamo od spoljnog sveta i posvetiti se obradi informacija koje smo već prikupili u prošlosti.

To je zapravo i cilj meditacije, da sredi um, protrese sve emocije i informacije koje nas okupiraju.

Prva tri dana nisam kontala u čemu je štos. Onda su krenule da mi se dešavaju stvari koje su govorile da sam na pravom putu. Posle toga je nastupio period plača. Plakala sam svaki dan po par sati, u dubokoj meditaciji i van nje. Ceo život sam učena da unosim informacije, procesiram polovično jer nemam vremena za više, osećam emocije, guram pod tepih stvari sa kojima ne mogu da se nosim. Plakala sam jer sam osvestila sve što sam gurala pod tepih godinama. Koliko god bili jaki, verujte da ne možete da se nosite sa tim, nije prirodno.

Pored svih emotivnih krahova, morate se nositi i sa fizičkim bolovima. Boli vas svaka koska od sedenja na podu. Tu su jastučići, ali nisu dovoljni. Spavate na patosu, na jednom jorganu. Uglavnom se meditira u meditacionoj sobi koja je zajednička za sve, ali ja sam volela da meditiram pored obližnjeg jezera koje je u sklopu hrama ili baš unutar hrama u tišini.

img_20151214_100647

Moje omiljeno mesto za meditaciju gde sam svako jutro čekala izlazak Sunca koji bez filtera izgleda ovako:

img_20151215_070902

U jednoj od svakodnevnih seansa meditacije, prišao mi je čovek koji je bio u prolazu. Popeo se na drvo, skinuo kokosov orah, otvorio ga i dao mi da ga pijem. Bio je baš vruć dan i on je pretpostavio da bi mi prijalo da se osvežim. Nismo pričali, dao mi je kokosov orah, uputila sam mu osmeh i on je ubrzo otišao. To je Tajland, to su ljudi tamo!

Ono što doprinosi celokupnom utisku meditacije je to da imate jedinstvenu priliku da živite sa monasima, pratite njihove rutine, budete deo njihovih svakodnevnica. Učestvovala sam u svakoj od aktivnosti koja se odvijala u hramu poput davanja hrane monasima, ceremoniji sahrane monaha itd.

Jako mi je bilo zanimljivo to što sam se izbliza susretala sa decom koja se od malih nogu obučavaju da budu monasi.

Nakon završetka meditacije, dobila sam poklon od Ajaan Tonga: brojanicu i statuu Bude.

img_20151227_105417

Ali najveći poklon koji sam dobila od meditacije je bio sređen um, mir i spokoj u glavi. Nikada se u životu tako nisam osećala, nisam ni znala da je to moguće. Osećala sam se pomirenom sa prošlošću (iako nisam ni bila svesna da postoje stvari koje me koče iz prošlosti). Nisam osećala brigu za budučnost jer zašto bismo brinuli o nečemu što ne znamo da ćemo imati? Ko nam garantujemo da ćemo doživeti sledeću sekundu?

Nakon izlaska iz manastira sam stajala spokojna, mirna, srećna zato što živim sadašnji sekund i zato što osećam. zato što jesam.

img_20151227_084230Slika nakon 16 dana meditacije – bez bora, bez podočnjaka i sa spokojem na licu

Ako se ikada odlučite da uložite 21 dan u poboljšanje svoje ličnosti, ovo je najbrži i najbolji način za to. Nisam želela da zalazim u detalje samog doživljaja meditacije jer su to delom lične stvari a delom znam da mi ne biste verovali. Takođe, nisam dovoljno rečita da opišem jačinu ove akcije, ali vam mogu reći da moje gledanje na svet oko sebe se može klasifikovati pre meditacije i posle. Zahvalna sam što sam proživela ovo iskustvo i ne bih ga menjala ni za šta na svetu.

VIDEO

Kako bih vam približila atmosferu u hramu, naprvila sam kratak video. Pogledajte:

You may also Like

3 Comments

  1. wladan

    31st okt 2016 - 08:48

    Super post, uspela si dosta toga da nam ovde preneseš. Gledao sam veoma davno dokumentara o ovome i još se sećam dosta detalja, neke si mi ovim postom obnovila.

    Nadam se da ću nekada iskusiti ovo ili ovako nešto.
    Hvala!

    • Milica Radović

      2nd nov 2016 - 14:19

      Prenela sam samo formu, suština koja se tiče procesa meditacije je na drugim ljudima da otkriju. 🙂

  2. Mirjana

    1st mar 2017 - 10:07

    Ovaj post sam citala neposredno pred moje veliko putovanje po Aziji. Kako sam inace imala nameru boraviti u Manastiru u Chom Tongu, na mene je ostavio jak utisak i ogromnu zbunjenost. Sada posle 45 dana provedenih u Meditatorskom centru u retreatu, jasna mi je zbinjenost i Milice potpuno si u pravu. Forma je laka, jednostavna i prihvatljiva. Sve ostalo je individualno a o samom procesu se ne moze a i ne bi trebalo pisati. Kako je svaki covek za sebe tako i proces meditatice.
    Da , ovo iskustvo ne bih menjala ni za sta na svetu…i potpuno gledam sve u sebi i oko sebe drugacije pre i posle meditacije.
    Proces je tezak, bolan,pun iskusenja. Ali svima ipak preporucujem da se okusaju…benefiti su ogromni.
    Bravo Milice, napisala si tacno koliko treba 🙂

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Milica Radovic-Mandic

Kategorije

×